Живот и стваралачки пут Валерија Великова одвили су се тако да се по окончању школе ликовних уметности он запослио на Радију Варна. Али је сликање икона заувек остало његов хоби. Зашто управо иконе?

„Тешко ми је да одговорим на ово питање, јер ми је интересовање за њих настало некако природно. Ја сам интровертан, помало нервозан човек и сликање икона ми даје осећај уравнотежености и мира. Тако да сам започео да сликам са овом идејом, али у једном тренутку, када сам видео да све испада добро, одлучио да пређем на полупрофесионални ниво.“

Некада су иконописци започињали стварање својих дела само после специјалне припреме. Ради се о 40-дневном посту, припремању боја од минерала и других природних материјала, избору и припреми носиоца будуће иконе – најчешће то је била липова даска, на коју се поставља смеса креде и туткала у неколико танких слојева. За сликање су коришћени пигменти помешани са жуманцем из кокошијег јајета које даје сјај и дубину боји.

„Поштујем канон што се тиче боја одеће, положаја тела светаца, њихових гестова, фигура у позадини - објашњава Валери, али као модерни, савремени сликар икона, понекад напуштам његове оквире. Ја сликам маслом директно и ефекат је скоро исти, као и код сликања темпером. Осим тога не лакирам иконе, јер им сјај и изглед испадају некако вештачки и кич, што је типично за многе моје савремене колеге. Позлата је једна од танчина иконописа. Може да се користи право злато – како раде велики професионалци. А може да се позлаћује и имитацијом злата, каква је и масовна пракса. Или једноставно да се примењује, како то радим ја, квалитетна златна боја.“

За иконе се користе не само даске, него и поједини нетрадиционални материјали. Например, у 10. веку у Бугарској су радили керамичке иконе и рељефе светаца и анђела. Неки од њих су били округлог облика. Који је најзанимљивији материјал који је Валери користио за своја дела?

„Данас већ он није нешто неуобичајено – то је нојево јаје. Прво сам обрадио његову површину поливинил-ацетатним лепком. То је распрострањена техника, јер тако боје брже продиру у материјал и не губе на интензитету. Затим сам насликао Исуса Христа Спаситеља.“

Шта је заједничко иконописи и радио-новинарству?

„Заједнички је изазов. Јер понекад, ма колико непрофесионално звучало, када започнеш да радиш нешто за радио, интервју или репортажу, ти у ствари не знаш какав ће бити резултат, иако имаш јасну концепцију и знаш чему тежиш. Исто је и са иконом: почињем једном идејом, али у једном тренутку одлучујем да ми се она не свиђа и мењам позу или чак самог свеца. Тако да је заједничко између те две на први поглед сасвим различите ствари да обе траже импровизацију и надахнуће.“

Превод: Александра Ливен

Фотографије из личне архиве Валерија Великова