Ових дана министар спољних послова Данијел Митов порекао је тврдње бившег председника Георгија Прванова (2002-2012.) да је укидање пројекта гасовода Јужни ток сигнал да је спољна политика Бугарске доживела крах и да земљи прети изолација. Према министру опасност од спољнополитичке изолације не постоји, а када је реч о позицијама у енергетици, разговори са другим државама одвијају се веома добро. Као потврду тога Митов је навео околност да је створена од стране Европске комисије посебна група на високом нивоу за питања енергетске безбедности југоисточне и централне Европе, у јануару одржала заседање у Софији. Последњих дана у прилог његове тезе говоре и неки догађаји на међународном плану.

На разговорима у Паризу са француским председником Франсоа Оландом премијер Бојко Борисов изложио је могућности за диверсификацију испорука гаса преко изградње гасног хаба на бугарској територији, развоја пројекта „Јужни ток“, изградње интерконекција између националних система за пренос гаса, проучавања залиха гаса на дну Црног мора од стране компанија „Тотал“, „Репсол“ и ОМВ и др. Према речима премијера Борисова, Француска је за Бугарску онај мотор који ће јој помоћи у остваривању њених енергетских амбиција, зато што као држава ужива велики углед како у ЕУ, тако и у ЕК, и уједно одржава добре односе са Русијом. Са своје стране председник Оланд је истакао да је Француска солидарна са бугарским амбицијама за диверсификацију енергетских испорука, не само у сфери испорука гаса. Француски председник је додао да би заједно са премијером Мануелом Валсом желели да тој диверсификацији допринесе и француски енергетски гигант EDF, који се првенствено бави производњом нуклеарне енергије. У октобру прошле године бугарска НЕ „Козлодуј“ потписала је са руско-француским конзорцијумом у који улазе „Концерн Росенергоатом“, „Росатом сервис“ и EDF, уговор о продуженом року коришћења петог реактора. Три компаније ће анализирати могућности за његову додатну експлоатацију на максималан рок од 60 година и уједно су заинтересоване за продужење експлоатационог рока и 6. реактора централе.

Истог дана када је премијер Борисов боравио у посети Паризу, председник Плевнелијев је у Загребу претресао енергетска питања са својом хрватском колегиницом Колиндом Грабар-Китаровић. Међу тим питањима су се нашле и недовољна повезаност енергетских инфраструктура држава ЈИЕ, као и неопходност од стварања регионалне енергетске берзе, која би могла да се претвори у основу за формирање интегрисаног енергетског тржишта и уклањање зависности искључиво од једног добављача енергената.

Опет ових дана, на саветовању министара енергетике ЕУ у Риги бугарска делегација је објавила да ће наша земља ускоро објавити тендер за налазишта нафте и гаса у Црном мору. Постало је јасно да бугарска влада настоји да промени садашњи правац гасних испорука „са руског севера на југ“ у правац „југ-север“. Реч је о испорукама гаса у оквиру лансираног од стране ЕУ пројекта Јужни коридор и добијању плавог горива из Азербејџана и других земаља осим Русије кроз територију Турске.

Све у свему, очигледно је да Бугарска није у спољнополитичкој изолацији када је реч о њеној енергетској политици. Очигледно је међутим и друго: у сфери енергетике остваривање зацртаних циљева обично траје дуго, тако да ће све зависити од рокова у којима ће се та њена политика реализовати.

Превела: Катарина Манолова