Први знаци оживљавања бугарске привреде запажени су још у првом кварталу ове године, када је Министарство финансија објавило раст јавних прихода од преко 400 млн евра у односу на исти период прошле године. Нешто касније обелодањени су и подаци о извозу у земље ЕУ - главне трговачке партнере Бугарске, који су такође потврдили узлазни тренд. Тим позитивним сигналима можда треба додати и податке о незапослености који указују на благи пад.
Имајући све то у виду, некако сасвим логична је ревизија средњорочне макроекономске прогнозе Министарства финансија.
Крајем прошле године, у време израде и усвајања државног буџета Бугарске за 2015. годину, прогнозе владиних експерата о економском развоју земље у овој години су биле далеко од оптимистичних и знатно испод реалног темпа раста у 2014. години. Тада се предвиђало да ће бугарска привреда забележити раст од тек 0,8 одсто. Сада је ова изузетно конзервативна процена ревидирана и влада превиђа раст од 1,4 одсто. И све то упркос чињеници да се дефлациони тренд задржава и да се предвиђа да ће он достићи нешто нижи ниво у односу на прошлогодишњи, али још увек око 1 одсто. Експерти наводе да ће повољне промене спољашње средине резултирати повећањем извоза робе и услуга што ће са своје стране, заједно са повећањем унутрашње тражње, довести до убрзања раста и увоза.
У ствари, слика ипак не изгледа толико оптимистична јер практично и ове године се неће остварити раст из прошле године од 1,7 одсто. Министарство финансија прогнозира да ће овај темпо бити постигнут тек идуће године, а о извесном осетљивом расту бугарске привреде моћи ћемо да говоримо тек 2017. године. Да ли ће се то заиста остварити, остаје да видимо, а све ће зависити од бројних домаћих и међународних политичких фактора. То је једначина са више непознатих, али у сваком случају са позитивним решењем. Знатно опрезније и конзервативније, па чак и отрежњујуће, су прогнозе међународних аналитичара Светске банке, Међународног монетарног фонда и Европске комисије. Ко ће бити у праву, још се не зна, али зна се да последњих неколико година Бугарска показује да је њена привреда тешко предвидива и изненађења су честа.
Превод: Албена Џерманова
Две најтраженије валуте међу Бугарима у 2024. години остају амерички долар и евро, исто као и у претходној 2023. години. Веома су популарне и валуте суседних балканских земаља – турска лира, румунски леј и српски динар. Након њих следе британска фунта..
Очекује се да ће чланство Бугарске (6,5 милиона становника) и Румуније (19 милиона становника) у шенгенском простору донети значајне економске користи за обе земље. Према проценама, БДП у овим државама могао би да порасте за најмање 1%, преноси..
Регулаторна комисија за енергетику и водопривреду (КЕВР) одредила је цену природног гаса за јануар на нивоу од 81,94 лева по мегават-часу (MWh), без укључених такси и пореза. Иако је одобрена цена виша за 7,97% у поређењу са ценом из децембра, она је..