Слобода да радиш оно што волиш, кад и где год желиш, далеко од сплетки и оговарања у канцеларији и будног ока ауторитарног шефа, једна је од предности у којима ужива свако ко се одлучио да oбавља делатност слободне професије. Али, као што свака медаља има две стране, тако и овакво пословање има предности и недостатке.

У животу тзв. фриленсера (freelancer), односно особа које самостално извршавају задатке или управљају пројектима за неку компанију или институцију, а нису запослене у њима, има доста подводног камења као што су недостатак сигурности, преузимање веће одговорности и још много тога. Упркос томе, број ових ентузијаста широм света непрестано расте, а снажан подстрек за то је и брз развој савремених технологија. Према националној статистици Велике Британије за 2014. годину, око 14 одсто запослених Британаца ради од куће. Према часопису „Форбс“, један од сваких пет Американаца преферира да ради као фриленсер. За наше географске ширине то је још увек релативно нова појава која је раширена углавном међу IT стручњацима, преводиоцима и новинарима.

Својеврсни „ветеран“ на том пољу је Георги Бојчев који је већ 12 година сам себи газда. Млади мушкарац се бави програмирањем интернет апликација, а клијенти су му махом из САД, али и са Новог Зеланда, из Јужноафричке републике и неких европских земаља.

„Када путујем или идем на одмор, практично носим целу своју канцеларију са собом, а то је велика погодност“, каже Георги Бојчев, али уједно истиче да је главна предност у томе што све зависи од њега самог, његових сопствених одлука и директне комуникације са клијентима. Уместо да извршава послове и радне задатке по нечијем налогу, Георгију се више допада да сам тражи креативна решења и ствара производе. Остали плусеви су флексибилно радно време и могућност да ради у окружењу без интрига које су незаобилазне у канцеларији са много колега. Поред тога, он има велику слободу у одабиру начина рада и клијената са којима ће сарађивати, као и већу разноврсност радних задатака. Георги Бојчев такође истиче да, захваљујући свом послу, има већу породицу. „Да га није било, можда не бих имао троје, већ само једно дете. Замислите само колико је времена потребно да водите децу у школу или на било какве додатне активности“, каже Георги. Млади програмер указује и на недостатке оваквог начина пословања:

„Највећи плус је што сам одлучујеш о свему, али то је у ствари и највећа мана, јер рачунаш само на себе, а то значи далеко већу одговорност како према породици, тако и према клијенту. Када радиш за себе, стрес је већи него када радиш за неког другог, а радном времену нема краја док не обавиш посао.“

У комуникацији са клијентима Георги Бојчев користи бројне могућности интернета:

„Не могу да замислим да би се овај посао којим се тренутно бавим, могао радити пре 20 година, па чак и мање. Технологије су веома напредовале и помажу да се премосте раздаљине. Користим широк спектар облика модерне комуникације као што су електронска пошта, ISQ, скајп, вајбер, мобилни телефон, а понекад и друге веб-програме и апликације, ако је потребно да држим презентације пред више људи. Клијент мора да осећа сигурност, а ја морам да му понудим исти или бољи квалитет услуге да би изабрао управо мене. Овај посао може да буде веома исплатив и користан, али је исто тако изузетно напоран и захтеван.“

За Владимира Карапетрова који се пре две године такође определио за слободну професију, располагање и управљање својим временом јесте озбиљна предност. По струци је пројектант грејних, вентилационих и клима инсталација. Пре него што је свој стан претворио у канцеларију, Владимир је 8 година радио у великој грађевинској фирми. „Тренутно радим сам и зато није исплативо да изнајмљујем канцеларијски простор“, прецизира млади стручњак. Он је као ману посла фриленсера навео то што је он повремени. „У неким тренуцима имаш пуне руке посла и немаш слободног времена, а у другим – ниси толико ангажован, али немаш довољно средстава.“ Владимир Карапетров признаје да му је понекад теже да организује свој рад код куће, али да је за њега ипак најбоља инспирација крајњи рок пројекта. Изазов је и успостављање баланса између службених обавеза и личног времена: 

„Посао је тежак. Када покушаваш да радиш за себе, није могуће дати предност личном времену, јер ако је клијент незадовољан, то ће одмах резултирати погоршањем имиџа или одливом других клијената. Дакле, не би требало бити незадовољних клијената, колико је то могуће.“

Владимир Карапетров додаје и то да му социјални контакти у канцеларији не недостају, јер је његов посао повезан са честим састанцима са клијентима и посетама различитим објектима. Налази одушка у народним играма којима се бави већ 4 године.

Превела: Марина Бекријева