Можете ли замислити баку која сурфује интернетом или пак деду који четује са унуком на скајпу?! А зашто да не? Двогодишњи експеримент британских истраживача утврђује да комуникација старијих људи у друштвеним мрежама позитивно утиче на њихово психичко здравље. Ни код нас није реткост срести ентузијасте у поодмаклим годинама спремне да заплове водама виртуелног света и модерних технологија. Њихов главни разлог је да науче како да ефикасније комуницирају са родбином и пријатељима, који живе у иностранству. Такву шансу пружа им иницијатива „Поклони час“ друштва „Знање“, које се бави формалном и неформалном обуком одраслих.

„Идеја је поникла када смо се на примерима из праксе убедили колико је генерацији која није стасала уз компјутере и мобилне телефоне тешко да се навикне на нове технологије. Постали смо свесни на какве препреке наилазе такви људи у савладавању компјутерских вештина и чиме их рачунари плаше – каже Марија Манукјан, председница невладине организације. – Решили смо да им помогнемо, а они су нашу идеју прихватили оберучке. Ову иницијативу смо посветили 25. годишњици оснивања друштва „Знање“ и отворили конкурс за пријем волонтера, спремних да се баве компјутерским описмењавањем старијих људи. Обука је бесплатна, а волонтери поклањају час свог слободног времена да би тим људима помогли да овладају компјутерским вештинама.“

Иницијатива је намењена особама изнад 65 година старости које више нису на тржишту рада, па немају скоро никакву шансу да се едукују. Од новембра 2014. г., када је стартовала иницијатива „Поклони час“, до сада овом обуком је обухваћено више од 250 лица. Најстарији међу њима је један 87-годишњи декица. Волонтера је четрдесетак, махом студената и ученика. Курс траје шест недеља, групе су мале, од по 4-5 људи и тако има довољно времена да се свакоме посвети нужна пажња.

„Јако ми се допада рад са овим бакама и дедама. Ја их тако зовем, јер су исте генерације као што су и моји бака и деда. Они су сви захвални на нашим залагањима да им помогнемо и испуњују ми срце радошћу“, тако Петја Брашникова објашњава своју мотивацију да се као волонтер прикључи иницијативи „Поклони час“:

„Они су на различитим нивоима знања. Неки немају ни појма како баратати компјутером и треба им најпре објаснити како држати и помицати миш. Неки га окрећу наопачке, па га не виде на екрану. Дешавају се и комичне ситуације. Понекад се стари људи успаниче или се прибојавају да додирну непознату машину. Али најзад, када се опусте и почну да усвајају нове вештине, осећаш задовољство због напора које си уложио. Неки брже напредују, њима показујем како да отворе Скајп налог или да се пријаве на Фејсбук. Има и таквих који ми кажу: „Девојко, мени је жеља да погледам да ли су Григор Димитров и Шарапова још у вези!“ Показујем им како да претражују интернет, како да нађу тражену информацију на сајтовима. Од велике им је користи такође да сазнају како рашчитати виртуелну табелу са доласцима и поласцима возила јавног превоза у Софији.“

Веровали или не, многи од старијих полазника интернет курсева су ништа мање пасионирани корисници друштвених мрежа од својих унука. „Желе да науче како да уплодују слике или да шерују музику, како да пошаљу захтев за пријатељство на Фејсбуку - каже Петја. - На Фејсбук страници нашег друштва већина њих изражава захвалност што им је пружена могућност да открију један њима доскора потпуно непознат свет.“

Превела: Ана Андрејева

Фотографије уступило друштво „Знање“