Председник Росен Плевнелијев предложио је да се истовремено са локалним изборима 25. октобра о.г. одржи национални референдум да би се грађани изјаснили о три важна питања: дали да се део посланика бира по већинском изборном систему, дали да гласање на изборима и референдумима постане обавезно и дали да се уведе и електронско гласање. Плевнелијев признаје да се овај његов предлог не разликује битно од оног који је урадио пре скоро годину дана, као и то да је учинио само неке мале измене, да би био коректан према политичким партијама и грађанима.
Садржина је можда и стара, али су нове политичке околности у којима се поново лансира идеја о референдуму. Претходни председников предлог одбијен је у парламенту гласовима посланика Бугарске социјалистичке партије (БСП), Покрета за права и слободе (ДПС) и партије „Атака“, који су данас у опозицији. Тадашња парламентарна већина је страховала да ће референдум о изборним правилима компромитовати њене напоре за промене изборног закона. Сада у парламенту постоји нова већина, а односи међу партијама које су чиниле тадашњу парламентарну већину су доста напети.
Данас су основне владајуће партије – ГЕРБ и Реформаторски блок, за одржавање референдума. Такав је био њихов однос и према претходном предлогу председника Плевнелијева. Пре недељу дана ГЕРБ је изгласао неке промене закона о референдумима, како би се олакшало њихово истовремено одржавање са изборима. Једна од измена обавезује председника да заказује национални референдум истовремено са националним изборима, уколико такви предстоје у једногодишњем року, рачунато од дана када је парламент донео одлуку о одржавању референдума. Тако је практично владајућа партија повезала референдуме са локалним изборима 2015., са председничким 2016. и са парламентарним 2018. Реформаторски блок је са своје стране иницирао промене закона о референдумима, које предвиђају смањење прага за њихово сазивање и за признавање њихове правоснажности.
Још увек нема званичних реакција осталих политичких странака, али су се појавиле неке изјаве које дају разлога за прогнозе.
По свему судећи, БСП ће подржати идеју о одржавању референдума. Иако је пре годину дана била против тога, приликом израде Закона о изборима партија је предложила да се уведе обавезно гласање, електронско гласање и већинско гласање.
Из националистичког Патриотског фронта су изјавили да категорично подржавају увођење обавезног гласања, што наговештава да индиректно подржавају и одржавање референдума.
Националисти из партије „Атака“ вероватно ће бити против, јер су у марту предложили сазивање референдума да ли да Бугарска остане чланица НАТО-а.
ДПС такође ће бити против. Крајем марта његов лидер Љутви Местан је већ коментарисао да референдумом о обавезном гласању политичари покушавају да пребаце бирачима одговорност за ниски одзив бирача. У ствари, већина политичара је мишљења да управо ниски одзив иде на руку Покрету.
Предлог о сазивању националног референдума тек треба да буде размотрен у правном одбору Народног собрања и изгласан у пленарној сали. Сходно Закону, посланици могу да промене форму, али не и суштину постављених председникових питања.
Превод: Катарина Манолова, Александра Ливен
Јуче је нови, 51. сазив Народног собрања почео са радом. Као и у последња три бугарска парламента избор председника показао се озбиљним изазовом пошто нико од два кандидата – Раја Назарјан (ГЕРБ-СДС) и Андреј Цеков (“Настављамо промену –..
Коалиција ГЕРБ–СДС почеће са политичким консултацијама у 51. сазиву Народног собрања, саопштио је прес центар ГЕРБ-а. Преговори ће започети 13. новембра, када су заказани први састанци у Парламенту: у 8.30 часова са коалицијом „БСП – Уједињена левица“..
У кулоарима Народног собрања, лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов представио је иницијативу за формирање владе на чијем би челу био лично он. Према његовом предлогу, такав кабинет био би састављен без учешћа „ДПС – Нови почетак” Дељана Пеевског, „Алијансе за..
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања...
Атина ће модернизовати грчку војску до 2030. године Министар одбране Грчке, Никос Дендијас, изнео је пред Парламентом свеобухватан план..