Ове недеље је стрпљење бугарске јавности поново стављено на пробу због изјава политичара и војних званичника о предстојећем размештању америчке тешке војне технике и особља у Бугарској. Кажемо поново, јер је сличних превирања у јавности било у фебруару ове године око прегледа мобилизације бугарске војске, који су неки протумачили као припрему за рат са Русијом. Ових дана је министар одбране САД Ештон Картер обелоданио у Талину да је Бугарска, заједно са неким другим источноевропским и централноевропским земљама, прихватила да на њеној територији буду распоређени амерички тенкови, артиљеријска оруђа и друга војна опрема. Заменик команданта Маринског корпуса САД у Европи је нешто касније објавио да ће у септембру у Бугарску стићи 155 америчких маринаца, четири тенка, шест оклопних транспортера и три хаубице. Ове вести су изазвале забринутост бугарске јавности. Повећању осетљивости на страно војно присуство у земљи, као и страховањима од његовог евентуалног коришћења против Русије допринела је не само снажна проруска и антиамеричка пропаганда код нас, већ и део владајуће елите. Уместо да адекватно објасни разлоге за лоцирање стране војне опреме и особља, министар одбране Николај Ненчев је на почетку уверио да Бугарској није упућен такав званичан захтев и да је о томе разговарао и са америчким амбасадором у Софији. Тек касније је министар објаснио да је реч о преузетим обавезама од стране наше земље и то још 2006. г., за време управљања тројне коалиције на челу са проруски оријентисаном Бугарском социјалистичком партијом. После овог објашњења социјалисти који су првобитно инсистирали на одржавању ванредне парламентарне расправе о тој теми, ућутали су. Да је јачање забринутости јавности изазвано политичким факторима показала је и чињеница да док су у фокусу пажње биле изјаве из иностранства о предстојећем распоређивању оружја, у Бугарској се завршавала међународна тактичка вежба „Кабиле – 2015.“. У њој је учествовало 50 припадника копнених снага САД у Европи, тенкови М1 Абрамс, вишенаменска лако оклопљена вучна возила МТ-ЛБ, хамери, борбене машине типа „страјкер“, хеликоптери, авиони, али то није узнемирило мирољубиву јавност. Околности указују да јавност заслужује објективније и тачније информације када је реч о војним питањима у компликованој међународној ситуацији. Тешким копненим наоружањем Бугарска не би ни могла да испољи агресију према Русији, али ипак, ова техника ће се, чак и за потребе обуке, користити на источном крилу НАТО-а које је у последње време веома рањиво и напето због кризе у Украјини.
Превела: Марина Бекријева
Након два круга гласања, новоизабрано Народно собрање није успело да изабере председника. Ниједан од предложених кандидата – Наталија Киселова, Николета Кузманова, Петар Петров, Раја Назарјан и Андреј Цеков – није освојио потребну већину гласова...
Прву седницу 51. сазива Народног собрања отворио је најстарији посланик у њему – Силви Кирилов из партије „Постоји такав народ“ . „У бугарском друштву наметнуте су многе линије поделе. То је проблем за друштво који треба да реши управо Народно..
Атина упозорила Раму: Поштовање права грчке мањине услов за приступање Албаније ЕУ Грчка је упозорила албанског премијера Едија Раму да ће поштовање права грчке мањине у Албанији остати изричит услов за приступање Тиране Европској унији...
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања...
Атина ће модернизовати грчку војску до 2030. године Министар одбране Грчке, Никос Дендијас, изнео је пред Парламентом свеобухватан план..