У тренутку повећаних тензија у ЕУ због грчке дужничке кризе, председник земље Росен Плевнелијев и министар спољних послова Данијел Митов обавили су званичну посету Украјини. Ово је прва посета једног бугарског председника Кијеву после 12-годишње паузе. Разговори у украјинској престоници оставили су утисак да је главни циљ посете био да званична Софија још једном потврди политичку подршку Украјини у споровима са Русијом. Плевнелијев је посетио Кијев у драматичном тренутку руско-украјинског гасног конфликта.
Пар дана пре званичне посете су се преговори о испорукама гаса између Украјине, Русије и Европске уније завршили без конкретног резултата. Руска страна није прихватила захтеве Кијева за попуст на руски гас до краја године. Украјина је престала да купује руски гас, а „Гаспром“ је објавио да ће највероватније одустати од транзита гаса преко територије Украјине после 2019. године и не намерава да то касније настави. Кијев жели да задржи контролу над транзитом гаса из Русије у Европу, али, с друге стране, постоји могућност да добија гас и помоћу реверзивних веза са Словачком, Мађарском и Пољском. Очекује се да украјинска влада следеће недеље седне за преговарачки сто са Европском банком за обнову и развој, Европском инвестиционом банком и Међународним монетарним фондом о додели финансијске помоћи за куповину потребне количине плавог горива како би у потребном обиму напунила своја подземна складишта и обезбедила гас за јесење-зимски период. Бугарска не може бити индиферентна на развој догађаја јер кроз Украјину пролази скоро читава количина гаса коју конзумира. У тако насталој ситуацији, у Кијеву је председник Плевнелијев рекао да је коришћење постојећих и добро изграђених мрежа за пренос и дистрибуцију гаса економски исплативије и оправданије него да се улажу милијарде у реализацију нових пројеката. Шеф државе је отворено стао на украјинску страну у спору са Русијом и коментарисао да гас није оружје, већ роба коју произвођачи треба да транспортују и продају у Европи, по тржишним ценама и уз поштовање уговора. Како се не би поновила гасна криза из 2009. због спорова између „Гаспрома“ и Украјине. Плевнелијев је настојао да трговина гасом треба да буде усаглашена са захтевом ЕУ да свака земља има три алтернативне земље испоручиоца и три алтернативне гасне руте.
Посета се подударила са периодом нових преговора у Минску у оквиру Контакт групе за Украјину. У саставу групе су представници Кијева, Москве, Организације за европску безбедност и сарадњу као и проруски сепаратисти који су очекивали да се Русији, слично Криму, припоји и источни део Украјине. Усред новог круга преговора о том болном питању, председник Плевнелијев који борави у Кијеву категорично је поновио да Бугарска подржава суверенитет, независност и територијални интегритет Украјине, не признаје и неће признати анексију Крима и Севастопоља и сматра да излаз из кризе у Донбасу у источној Украјини пролази кроз извршење Минских споразума, и тиме стао на страну Кијева и по том проблему.
Украјински председник Петро Порошенко је најавио рад на пројектовању новог транспортног правца чија ће почетна тачка бити Одеса, а који ће повезати Украјину са Румунијом и Бугарском. Председник Плевнелијев је изјавио да се припрема обнављање трајектне везе између бугарске луке Варна и украјинске луке Иличивска у Одеској области. Он је такође образложио економску целисходност пројекта и као позитиван пример навео обновљену бродску линију између бугарске луке Бургас и грузијске луке Поти која је, по његовим речима, претворила Бугарску у друго по величини експортно тржиште Грузије.
Тема разговора било је и стање бугарске мањине у Украјини. Бугарска страна је том приликом изразила захвалност украјинској политици према етничким Бугарима. Министар спољних послова Данијел Митов је изразио задовољство што се програми бугарског тв канала "БНТ Свет" емитују у Одеси и Измаиљу као и очекивање да ће овај канал бити ускоро доступан и у другим градовима Украјине што би било од изузетног значаја за очување и неговање самосвести бугарске заједнице тамо и повећање њене информисаности о ЕУ и НАТО, доприносећи тиме још активније развоју Украјине и њеним европским интеграцијама. Пут европских интеграција међутим присуствује, на један или други начин, практично у свим разговорима за време председникове посете као тема која уједињује две земље.
Превеле: Ајтјан Делихјуесинова, Ана Андрејева
Након два круга гласања, новоизабрано Народно собрање није успело да изабере председника. Ниједан од предложених кандидата – Наталија Киселова, Николета Кузманова, Петар Петров, Раја Назарјан и Андреј Цеков – није освојио потребну већину гласова...
Прву седницу 51. сазива Народног собрања отворио је најстарији посланик у њему – Силви Кирилов из партије „Постоји такав народ“ . „У бугарском друштву наметнуте су многе линије поделе. То је проблем за друштво који треба да реши управо Народно..
Атина упозорила Раму: Поштовање права грчке мањине услов за приступање Албаније ЕУ Грчка је упозорила албанског премијера Едија Раму да ће поштовање права грчке мањине у Албанији остати изричит услов за приступање Тиране Европској унији...
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања...
Атина ће модернизовати грчку војску до 2030. године Министар одбране Грчке, Никос Дендијас, изнео је пред Парламентом свеобухватан план..