Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Председник Плевнелијев тражи продужење санкција против Русије, премијер Борисов се противи томе?

Фотографија: архива

У недељи која је на измаку постали смо сведоци чудноватих размимоилажења у јавним изјавама бугарске политичке елите и многи су се упитали да ли је у питању неслагање ставова или је то нови заредом блеф у циљу бацања прашине у очи људима. О чему је реч?

Председник Росен Плевнелијев, за кога неки посматрачи већ једнозначно кажу да је русофоб, је за време своје посете Кијеву изјавио да Бугарска подржава санкције против Москве и залаже се за њихово продужење док се не гарантују суверенитет и територијална целина Украјине. На заједничкој конференцији за новинаре са својим руским колегом Петром Порошенком, бугарски председник је још казао да је анексија Крима од стране Русије противна међународном праву и „Бугарска не признаје и никада неће признати овај незаконити чин“. Плевнелијев је своје излагање гарнирао слоганом: „Крим је за нас Украјина, а Украјина је Европа!“, што је звучало као „Союз нерушимый республик свободных“ и оставило утисак да је према говорнику Русија у Азији.

Дан-два након што је Росен Плевнелијев затражио продужење санкција против Русије, премијер Бојко Борисов, кога низ посматрача назива проамеричким политичарем, је у интервјуу руској новинској агенцији ТАСС изјавио: „Молим се Богу да лидери што пре постигну сагласност и да санкције против Русије буду укинуте“. Борисов није на томе стао, већ је додао да „иако нисмо криви, иако нам то није циљ, односи између Бугарске и Русије су се охладили“. Он је признао да је, „Бугарска као лојални члан НАТО и ЕУ подржала санкције“, али сада покушава да учини „све што је могуће за обнављање нормалних односа“ између Бугарске и Русије, „који имају дугу традицију, а услед чије нарушавање Бугарска трпи губитке“, укључујући и услед контрасанкција Москве. Премијер је додао шлаг на торту рекавши да „историјске везе, пријатељски односи и осећај захвалности бугарског народа према руском, који потичу из доба Ослободилачког за Бугарску Руско-турског рата /1877-1878/, не зависе од тренутне политичке конјунктуре“.

Дакле, у недељи која је на измаку сви који прате спољну политику Бугарске су се нашли пред дилемом на коју ће страну превагнути вага – на страну председничке или извршне власти и шта мислити о званичном ставу Бугарске о украјинској кризи, а посебно о Москви. За сада се може рећи, да се, следећи своју активну русофобску политику, Плевнелијев нашао у изнудици, док је Борисов, овим својим недвосмисленим заокретом у ставовима, па био он само случајан или емотиван флерт са Москвом, своје политичке опоненте довео у конфузију. 

Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

И девети покушај избора председника парламента неуспешан

Посланици су данас по девети пут покушали да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, како би законодавно тело Бугарске могло да започне са радом. Предложена су четири кандидата – Атанас Атанасов из коалиције „Настављамо промену –..

објављено 4.12.24. 16.44

Парламент улази у девети круг покушаја избора председника

Конститутивна седница Парламента, започета 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће по девети пут покушати да изаберу председника 51. сазива Народног собрања. Током осмог круга гласања, странка ГЕРБ повукла је номинацију Раје Назарјан за ову..

објављено 4.12.24. 07.15
Наталија Киселова

"БСП - Уједињена левица" тражи подршку за свог кандидата за председника Парламента

Коалиција "БСП - Уједињена левица", која је освојила пето место на парламентарним изборима 27. октобра, започела је серију преговора ради прикупљања подршке за своју кандидаткињу за председника 51. сазива Народног собрања, Наталију Киселову, и..

објављено 3.12.24. 14.55