Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Бугарска трговина има велики апетит за тржишта ван ЕУ

Фотографија: архива

Министарство економије је обелоданило да намерава да отвори трговинска представништва Бугарске на Куби, у Мексику и земљама Северне Африке. Наводно, размишља се и о слању трговинских аташеа у Сингапур и Индонезију. Што се ове намере тиче, новина је у ствари, само проширење круга дестинација са Кубом и Мексиком. У јануару је Министарство образложило преусмеравање трговинских представника у земље на истоку речима да треба помоћи домаћем бизнису да превазиђе губитке услед ЕУ ембарга Русији. Аналогне идеје лансирала је још почетком 2014. године и влада Пламена Орешарског, али уз образложење да већ није неопходно одржавање трговинских служби у ЕУ, јер су након приступања Унији трговински односи са европским земљама знатно олакшани и добро регулисани још на макронивоу. Тада је бугарска имала трговинско-економске службе у 44 државе, а у те државе одлазило је 90% бугарског извоза. Међутим, тренутна влада намерава не само да трговинско-економске службе преусмери ка земљама ван ЕУ, већ и да побољша припрему и поступак избора њихових службеника. Она још предвиђа измене услуга које пружа Агенција за извозно осигурање како би оне постале атрактивније и повољније за бугарске извознике. Идеје владе поклапају се са интересом и захтевима бизниса који још није заборавио времена када је Бугарска, на пример, у земље Блиског истока извозила разноврсну робу и то у великом обиму. Међутим, у бугарској привреди данас преовлађују релативно ситни произвођачи и преусмеравање трговине ка земљама ван ЕУ, поготово када су у питању велике државе попут Кине и Индије, претпоставља и кооперацију више ситних произвођача за извоз робе под једном трговачком марком. Зато, у условима децентрализоване економије, каква је данас бугарска, преусмеравање према новим тржиштима не зависи само од изврше власти, већ и од њене сарадње са бизнисом. С тим у вези министарство економије размишља и  о варијанти да се, на захтев бизниса,  у земљама у којима оно не превиђа именовање трговинских аташеа, то остварује у облику јавно-приватног партнерства. Преусмеравање бугарске трговине ка тржиштима ван ЕУ је очито потребно, чим је идеје о томе имало неколико наших влада, али за сада те идеје остају само једна неостварена политика о којој се само прича.

Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Улазак у еврозону доноси позитивне ефекте за бугарски бизнис и економију

Након што Бугарска постане чланица еврозоне, очекује се да ће извоз земље расти за 5,8% годишње. Трговина робама могла би да се повећа за 3,3%, док ће раст у сектору услуга достићи 8,4%. Ове прогнозе произлазе из анализе компаније за осигурање..

објављено 8.1.25. 12.10

2025. година наговештава тежак опстанак за пословни сектор због политичке нестабилности и спољнополитичких изазова

Разматрање и усвајање најважнијег финансијског закона у земљи, односно буџета за 2025. годину, одложено је у Парламенту за ову годину. „Ако до 19. јануара буџет не буде усвојен, земља ће бити парализована. И школе, и болнице, и јавне службе, све што..

објављено 8.1.25. 11.25
Људмила Петкова

Основни проблем ПОО Бугарске је његова погрешна филозофија

Министарка финансија у техничкој влади, Људмила Петкова, бранила је параметре нацрта буџета за 2025. годину пред посланицима из надлежне комисије. Она је истакла да буџет за 2025. одражава политике спровођене последњих година. Расходи премашују..

објављено 7.1.25. 15.35