Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарска трговина има велики апетит за тржишта ван ЕУ

Фотографија: архива

Министарство економије је обелоданило да намерава да отвори трговинска представништва Бугарске на Куби, у Мексику и земљама Северне Африке. Наводно, размишља се и о слању трговинских аташеа у Сингапур и Индонезију. Што се ове намере тиче, новина је у ствари, само проширење круга дестинација са Кубом и Мексиком. У јануару је Министарство образложило преусмеравање трговинских представника у земље на истоку речима да треба помоћи домаћем бизнису да превазиђе губитке услед ЕУ ембарга Русији. Аналогне идеје лансирала је још почетком 2014. године и влада Пламена Орешарског, али уз образложење да већ није неопходно одржавање трговинских служби у ЕУ, јер су након приступања Унији трговински односи са европским земљама знатно олакшани и добро регулисани још на макронивоу. Тада је бугарска имала трговинско-економске службе у 44 државе, а у те државе одлазило је 90% бугарског извоза. Међутим, тренутна влада намерава не само да трговинско-економске службе преусмери ка земљама ван ЕУ, већ и да побољша припрему и поступак избора њихових службеника. Она још предвиђа измене услуга које пружа Агенција за извозно осигурање како би оне постале атрактивније и повољније за бугарске извознике. Идеје владе поклапају се са интересом и захтевима бизниса који још није заборавио времена када је Бугарска, на пример, у земље Блиског истока извозила разноврсну робу и то у великом обиму. Међутим, у бугарској привреди данас преовлађују релативно ситни произвођачи и преусмеравање трговине ка земљама ван ЕУ, поготово када су у питању велике државе попут Кине и Индије, претпоставља и кооперацију више ситних произвођача за извоз робе под једном трговачком марком. Зато, у условима децентрализоване економије, каква је данас бугарска, преусмеравање према новим тржиштима не зависи само од изврше власти, већ и од њене сарадње са бизнисом. С тим у вези министарство економије размишља и  о варијанти да се, на захтев бизниса,  у земљама у којима оно не превиђа именовање трговинских аташеа, то остварује у облику јавно-приватног партнерства. Преусмеравање бугарске трговине ка тржиштима ван ЕУ је очито потребно, чим је идеје о томе имало неколико наших влада, али за сада те идеје остају само једна неостварена политика о којој се само прича.

Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Јавни дуг Бугарске за 2023. г. износи 22,9% БДП-а

Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..

објављено 22.10.24. 13.21
Евтим Милошев и Симонида Кордић

На пролеће се уводи авио-линија Софија – Подгорица

Министри туризма Бугарске и Црне Горе Евтим Милошев и Симонида Кордић потписали су у Подгорици Заједнички акциони план за период 2025-2027. године. Две земље ће сарађивати и размењивати искуства у области зимског, културног, винског, верског и СПА..

објављено 22.10.24. 09.19

Бугарска повећала извоз кукуруза и сунцокрета у Кину

Бугарска је лидер у извозу пољопривредних производа у Кину међу земљама из централне и источне Европе. Ово је изјавио министар пољопривреде Георги Тахов на састанку с Дуом Дзјахаом – председником Кинеске комисије за пољопривреду и рурална подручја, јавља..

објављено 21.10.24. 11.32