Ове године агенције за утеривање дугова треба да од физичких лица наплате дугове за 150 милиона лева више у односу на исти период прошле године, показали су резултати истраживања које је спровела Асоцијација компанија за наплату потраживања у Бугарској. Али то не мора значити да кредитна задуженост грађана расте, већ једино показује да су кредитори упорнији у утеривању дугова.
Адвокат Петар Хранов је за новинску агенцију БГНЕС рекао да агенције за утеривање дугова злоупотребљавају незнање грађана. Потписивањем докумената које доставља одговарајућа агенција људи практично признају да имају неизмирене обавезе чиме се прекида застарелост потраживања.
Могу ли грађани веровати агенцијама за наплату потраживања када је реч о висини дуга? Шта би требало да знају како не би постали жртве проневере?
У интервјуу Радију Бугарска Александар Грилихес, члан Управног одбора Асоцијације, коментарише:
Добро је да када дужници сумњају у висину дуга, затраже доказе о томе – признанице, план за измирење обавеза и сл. Агенције чланице Асоцијације компанија за наплату потраживања су у обавези да се руководе правилима Етичког кодекса који смо усвојили, тако да слободно могу да кажем да је немогуће да службеник агенције чланице Асоцијације од вас наплати дуг који реално не постоји. Нажалост, на тржишту постоје некоректне праксе. Активно се боримо против сличних случајева а надамо се да ће они постепено нестати.
Степен успешности агенција за утеривање дугова уско је повезан са врстом обавеза. Тако је, рецимо, у случајевима када вам агенција упути телефонску опомену због недавно доспелог, а неизмиреног потраживања, степен успешности врло висок, до 70-80 посто и више. Када је реч о наплати дугова нагомиланих током протеклих година, агенције тешко ступају у контакт са дужником, што онемогућава постизање договора. У тим случајевима се степен успешности креће у распону од 2 до 5 посто.
За које услуге становници земље дугују највише новца? Који су најчешћи разлози кашњења у испуњењу новчаних обавеза?
Главни разлог за то је да су многи људи слабих финансијских могућности. Они имају ограничен финансијски ресурс који морају да расподеле како би покрили све обавезе. Редослед измиривања дуговања утврђују на основу ризика и последица које доноси евентуално кашњење у отплати дугова за одређене услуге. У том смислу, за већину дужника је на првом месту стан, дакле, редовно се отплаћују рате хипотекарних кредита. Следе услуге чији прекид би нарушио комфор грађана. Међу приоритетним плаћањима су измирење рачуна за утрошену електричну енергију, јер би у супротном дошло до прекида услуге која је без алтернативе. Најчешће у заостале обавезе спадају измирење обавеза по кредитним картицама и обавеза према мобилним оператерима где у случају прекида уговора исту врсту услуге може да пружи алтернативни испоручилац. На последњем месту је измирење обавеза за комуналне услуге и производе као што су топла и хладна вода, која у случају неуредног плаћања рачуна неће бити искључена.
Каква је култура измирења дуговања Бугара у односу на остале Европљане – боља или гора?
Разлике постоје у погледу тога шта следи уколико не измириш своје обавезе. У скоро свим европским земљама је успостављен јединствен Кредитни регистар. Тако су информације о неизмиреним обавезама доступне осталим привредним субјектима у земљи што би закочило добијање новог кредита или склапање уговора о испоруци нове услуге. У Бугарској таквог јединственог регистра нема. Једино што Бугарска народна банка подржава јесте Централни кредитни регистар у који су уписани само заостале обавезе према финансијским институцијама – банкарским и небанкарским. Неизмиривање обавеза за одређене услуге, а посебно за комуналне, не наноси физичком лицу штету као што је урушавање његовог угледа. Мислим да је у томе скривен један од разлога зашто је у Бугарској регистрован већи ниво задужености грађана. Тако да, све док не почне са радом сличан механизам који ће имати дисциплинујућу функцију, то ће бити главни тренд који ће нас одликовати од осталих европских земаља.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..
Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у..