Између Бугарске и Словачке постоји један посебан духовни мост везан за мисију Свете браће Ћирила и Методија и њихових ученика. У другој половини 9. века двојица су послата у Великоморавску кнежевину, чији је део данашња Словачка, да проповедају хришћанство на словенском језику. За превођење богослужбених књига Константин /Ћирило/ Филозоф је саставио глагољицу. Касније, када је кнез Борис І примио ученике Свете браће у Бугарској и створио услове за ширење њихове мисије, у Охридској књижевној школи створена је ћирилица која је била једноставнија за писање. А што се глагољице тиче, и данас сложена слова прве словенске азбуке мотивишу научнике и уметнике да је истраже и преосмисле. Она је инспирисала и скулптора Андреја Врабчева да створи монументално дело „АБВ” – једнотону црну челичну сферу пречника 2,4 метра. Бугарин је једини представник Балкана у овогодишњем 20. издању фестивала „Скулптура и објекат” у Братислави. До краја августа његово дело моћи ће да виде сви који дођу у врт зграде Председништва у словачком главном граду.
За Андреја Врабчева оживљавање глагољице кроз „језик” скулптуре представља лични изазов:
„Глагољичко писмо се заснива на сасвим јасним геометријским принципима. Али је сама азбука створена на основу хришћанских симбола и идеја – каже Андреј Врабчев. – Постоји модул који у себи садржи круг, крст и троугао. Њиме се могу исписати сва глагољичка слова.”. У житијама се наводи да је Константин /Ћирило/ Филозоф писмо саставио за једно вече, а у ствари, читава глагољица садржана је у том модулу. И тако одузимање или остављање тих елемената приказује целу логику глагољице. Управо овај принцип омогућава ново "читање" писма у простору – да се оно претвори у чисто просторни проблем, садржан у скулптури.”
У оквиру фестивала Бугарски културни институт у Братислави представља и друга дела Андреја Врабчева, која су такође својеврстан културни мост између Бугара и Словака.
Бугарски скулптор импресионира словачку публику и једним неканоничним делом:
„Пресвето срце Исусово“ представља један од симбола католичке деноминације. Ватра је део тог симбола, али је нисам пренео у своју скулптуру, него сам је заменио свећама из наших православних храмова, у чему су неки видели хришћанско јединство.”
По завршетку фестивала у Братислави скулптура „АБВ” ће своју причу о глагољици испричати у Бечу, где ће бити приказана у Бугарском културном институту - Дом „Витгенштајн”.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: Андреj Требатицки
Изложба „Митологија мог акваријума“ сликарке Светлане Генчеве, која се данас може погледати у културном простору „Црвена кућа“ у Софији, посетиоцима нуди јединствену прилику да доживе уметност на сасвим нов начин. „Ове 'живе слике', уз помоћ апликације..
У најновијој дигиталној рубрици „Зграде причају“, Регионални историјски музеј – Софија представља приче о знаменитим зградама у центру главног бугарског града, као и о људима који су некада живели у њима. Ова иницијатива, која обухвата видео-материјале,..
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..
Геометријска уметност је препознатљива и има своје популарне и веома цењене уметнике у Холандији, Немачкој, Француској, Италији, Енглеској, Мађарској..