Тзв. семантичке технологије за обраду података представљају алатке за претраживање које скенирају базу података не само на основу кључних речи, већ и на основу логичких веза и контекста. Бугарска компанија која је технолошки лидер на том тржишту је представила нову платформу NOW (News on the Web).
Платформа NOW привлачи пажњу посебно тиме што се помоћу ње може видети семантичко обележје – што је можда и најбитније, а поред тога омогућава анализу тенденција и проналажење "невидљивих веза", на пример, на бази фреквенције помињања. Ако се претрага врши по кључним речима – рецимо ако укуцамо "Ангела Меркел и Велика Британија", могу се видети и теме у вези са којима је име Ангеле Меркел најчешће помињано у Великој Британији. То се остварује помоћу интерактивног корисничког интерфејса.
Захваљујући платформи NOW, класични медији могу да нуде тематски повезан садржај, што им омогућава конкуренцију са онлајн медијима – Фејсбуком, Твитером, који су јако добри у препоручивању актуелних тема.
Организације као што су Би-Би-Си или Financial Times имају огромне архиве и док неки новинар пише свој прилог, апликација му препоручује друге повезане прилоге и теме, нуди додатне информације. А то са своје стране доприноси смањењу времена за писање прилога и пружа могућност да се конкретна тема дубље размотри. Многи издавачи нуде тематске канале, а технологија бугарских софтверских инжењера омогућава аутоматску класификацију вести и стварање таквих канала без потребе од скупог уредничког рада. На пример, у спортској секцији вебсајта Би-Би-Си-ја, која користи ову технологију, постоје тематске странице о око 1.000 различитих објеката – о тимовима, њиховим члановима, тренерима и свим са њим повезаним догађајима. Да би један уредник сам обрађивао 1.000 или више страница, потребно је заиста пуно рада, а захваљујући платформи коју су разрадили Бугари, све се то врши аутоматски.
Семантичке технологије покушавају избећи сферу великих, скупих пројеката који захтевају стручна знања и веома високи ниво експертизе од стране клијента - тврди Атанас Кирјаков, извршни директор бугарске компаније која је креирала платформу. - Тренутно се ове технологије користе првенствено у пројектима Fortune 500, као и у пројектима највећих компанија на планети, јер захтевају велике инвестиције. Најбитнија ствар коју покушавамо да променимо јесте то да ову технологију учинимо доступном средњем и малом бизнису, а такође и физичким лицима. Део напора у том правцу везан је за унапређење технологија за персонализовано достављање информација. Ако је до сада у центру наше пажње била анализа текста и података, која не зависи од конкретног човека, сада покушавамо да направимо анализу у чијој су основи интереси, знања и профил конкретног читаоца.
Ускоро предстоји иницијална јавна понуда компаније. Атанас Кирјаков објашњава зашто је донета одлука да се акције компаније појаве на Бугарској берзи:
Ми смо можда највећа софтверска компанија у Бугарској која се управља из Бугарске. Нисмо огранак неке међународне компаније. Јединствени смо у поређењу са другим бугарским фирмама по томе што обављамо трговинску делатност у области многих индустрија и у многим регионима. Имамо озбиљан бизнис и велике клијенте на свим континентима. Не такмичимо се са Индијцима или Украјинцима за јефтине аутсорсинг услуге. Стварамо високоспецијализоване производе и верујемо да ће Бугарска ефектна берза у Софији оценити потенцијал бизниса такве врсте. Осим тога, сматрамо да је боље да на тај начин и ми помогнемо развоју бугарске привреде. Када смо разматрали варијанте да ли да акције понудимо на домаћој или некој страној берзи, дошли смо до закључка да је ипак најбоље почети одавде, а имамо и планове да након извесног времена понудимо акције и на другим берзама.
Међу клијентима бугарске компаније су Би-Би-Си, Press Association, АстраЗенека, Британски музеј, Financial Times, Europeana… По мишљењу Атанаса Кирјакова, свој успех компанија дугује пре свега врхунској експертизи и квалитету технологије.
Циљ следећих пројеката бугарске компаније ће бити да ова технологија допре до све већег броја клијената, у све већем броју индустријских сектора. Тренутно се она уводи у финансијски сектор. У томе ће им помоћи и партнерство са америчком компанијом Keen Analytics, за коју се очекују да ће Бугарима помоћи маркетиншким истраживањем локалног тржишта.
Превод: Албена Џерманова
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..
Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у..