Отворио је врата Први виртуелни музеј бугарског циркуса, који разоткрива тајне те толико вољене уметности. Музеј је створен на идеју популарног ТВ водитеља Драгомира Драганова који је одмалена заљубљен у циркус. Управо љубав и позитивне емоције у основи су тог јединственог за Бугарску пројекта.

О овој необичној поставци и будућности музеја прича његов иницијатор Драгомир Драганов:

Bgcircus.com је виртуелна поставка, музеј бугарске циркуске уметности у почетној етапи. Верујем да ће се он разрастати. Музеј је својеврсна исповест моје љубави према тој дивној уметности. Одмалена сам заљубљен у циркус, одмалена сакупљам и чувам књижице са скоро свих представа Софијског државног циркуса које сам видео. Имам и преко хиљаду плаката, више од две хиљаде рекламних флајера, на стотине фотографија. Сада су сви они скенирани и представљени на сајту. Њима ћемо додати приче и успомене. Музеј ће живети све док буде жив и бугарски циркус, развијаће се, а његова збирка ће се обогаћивати. Он ће једнога дана популарисати циркуску уметност не само код нас, него и широм света. Предвиђам једну добру будућност и верујем да ћу пренети ову моју збирку и идеју неком младом дечку, лудо заљубљеном у ту дивну уметност.

Фотографије и афише на сајту су приказане по азбучном реду и причају о скоро 120-годишњој историји бугарског циркуса. Драганов намерава да претвори виртуелни музеј и у информациони портал за све циркусанте у свету.

Отварању музеја у сали „Средец“ Министарства културе присуствовало је много младих и старијих циркусаната који су својим мајсторством и талентом пронели славу Бугарске широм планете – акробати, илузионисти, кловнови. Колеге које годинама нису се виделе сећале су се старих времена са осмехом и узбуђењем.

Почетком 80-их година светска штампа је бугарску циркуску школу сматрала најбољом у свету, али на жалост, данас је она помало занемарена на нашим просторима. Бездушан однос према циркусу га руши, а он треба да буде важан део нашег културног живота. Захваљујући људима какав је Драгомир, међутим, та уметност никада неће понестати и виртуални музеј је један корак напред ка новом успону циркуса.

Шта је код њега изазвало ту неуништиву љубав?

Циркус је моја најлепша успомена из година детињства. Када се свега тога сећам, поново постајем дете. Сваког дана разматрам ову моју збирку и преносим се у другу васиону. Свет мојих чистих и невиних дечјих емоција. То ми помаже да живим срећно и мирно.

Илија Димитров је био почасни гост отварања музеја. Он је циркуски акробата од 1963. године, играо је дуго година у једном од највећих америчких циркуса – „Ринглинг":

Циркус је велика ствар. Само човек великог срца и велике љубави може да иницира оснивање музеја и ово срдачно окупљање и да подели са свима своја осећања са мањежа. Циркус је за све – за децу и за баке, за циркуске уметнике и за обичне људе. И Драгомир је то осетио. А контакт циркусанта с публиком је флирт, огромно задовољство, које се не да описати.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: Луиза Лазарова