Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Бугарски архив – документарно памћење нације

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Десетог октобра бугарски архивисти обележавају свој професионални празник. Државни архив код нас је основан пре 64 године.

„Можда није претерано рећи да се код нас чува документарно памћење нације“, каже у интервјуу Радио Бугарској доцент Др Михаил Груев, председник Државне агенције „Архиви“. И још: „У ствари код нас се чувају највреднији документи из зоре нове бугарске државности, после Ослобођења од османске владавине 1878. г. Свакако, поседујемо и старије документе. Овде је архивска грађа централних државних установа, свих институција, чувамо и бројне личне фондове истакнутих бугарских политичара и јавних радника, уметника, научника итд.“

Међу најимпресивнијим личним фондовима је колекција Др Симеона Симова коју чине старинске мапе, атласи и књиге из целог света. У Државном архиву се чувају дела великих сликара Сирака Скитника, Бенча Обрешкова, Васила Стоилова. Овде је своју колекцију оставила и Бистра Винарова – једна од најпознатијих представница бугарског експресионизма. Али је све то само мали део националних културних вредности који чине архивску грађу.

„Ваља истаћи и новопримљени фонд од Симеона Сакскобурготског, подвлачи Михаил Груев. У ствари, то је збирка која у некој мери дуплира фонд Монархијског института, јер у њу улазе и документи његовог деде Фердинанда и цара Бориса ІІІ. Свакако, представљени су и његови лични документи. Он нас је уверио да ће се колекција попуњавати и у будуће документима који се чувају код њега…“

Поводом празника архивиста угледни политичар Гињо Ганев је поклонио установи и лични фонд свог таста Кимона Георгијева, који је у два наврата био председник бугарске владе – једна противречна, али изванредно важна фигура у бугарској историји. Фонд је огроман – око 6 линеарних метара поређаних листова. Уосталом, архивисти мере примљене документе управо тако. Гињо Ганев је их изненадио још једним поклоном: албум фотографија са посете српског краља Александра I Карађорђевића Бугарској септембра месеца 1934. г.

Да ли је и у којој мери ехнички заштићено богатство које се чува у Државном архиву Бугарске т?

„То је веома озбиљан проблем. И он се не тиче једино бугарског архивског система, већ уопште светских архива – одговара Др Михаил Груев. Ми смо повезани са информационим системом државних архива који је приступачан за потрошаче у електронском облику. Тамо се чувају детаљни подаци свих докумената. Приступачне су и њихове електронске копије. На жалост, ми смо тек на почетку тог процеса. Дигитализовали смо отприлике 120 хиљада страница. Свакако, крећемо од најзначајније грађе. Али, без сваке сумње, то ће бити дуг и мукотрпан процес. Досада смо дигитализовали испод једног процента богатства бугарског архива. У најразвијенијим земљама тај проценат отприлике износи 8. Наравно да постоје и мање државе које уопште нису кренуле путем дигитализације, али наша је амбиција да се држимо најбољих пракси. То је, међутим, везано и за финансије. На први поглед сам чин скенирања изгледа једноставан, али треба саставити и тзв. мета податке за сваки скенирани документ -  ради се о археографском опису документа који заправо траје дуго. Дакле, ми смо још увек на старту.“

И још нешто: Државна агенција „Архиви“ је потписала Споразум о партнерству са бугарским огранком Samsung-а чији је циљ помоћи дигитализацију архивске грађе. Уз помоћ ове угледне компаније електронске варијанте докумената ће се користити за школску обуку из историје, књижевности и уметности.

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарско свештенство и мирјани опраштају се од игумана манастира Зограф

У митроплитској катедрали Свете Недеље у Софији архијереји БПЦ су служили заупокојену Свету литургију игуману светогорског манастира Зограф, Високопреподобном схиархимандриту Амвросију, који је након краће болести 27. јануара 2025. године уснуо у..

објављено 28.1.25. 12.29

Остаци римских војних утврђења из I века откривају нове детаље о животу код Лома

Археолошка ископавања у кварту Калето, у граду Лом на обали Дунава, открила су остатке римских одбрамбених утврђења која датирају из I века нове ере. Тим предвођен гл. ас. др Владиславом Живковим из Националног археолошког института са музејем при..

објављено 26.1.25. 11.40

Документарни филм о открићу моштију Светог Јована Крститеља премијерно у Враци

Ове године обележава се петнаест година од проналаска моштију Светог Јована Крститеља током археолошких ископавања на созополском острву, која је водио тим археолога предвођен проф. др Казимиром Попконстантиновим. Аутентичност овог открића, пронађеног..

објављено 26.1.25. 08.15