Према истраживању спроведеном у оквиру програма Европске агенције за људска права у 2014. г. свака четврта или пета жена је била жртва насиља или сексуалне злоупотребе. Резултати проучавања у Бугарској потврђују ову статистику. У нас свака четврта жена признаје да је била жртва злостављања. Конкретне задатке у борби против насиља над женама поставило је себи Удружење „Алијанса за заштиту од родно заснованог насиља“, које испуњава у партнерству са Обласним удружењем Рома у граду Бургасу. Две организације су покренуле кампању уз подршку Норвежанског финансијског механизма 2009-2014. Кроз семинаре и едукативне програме у 11 градова земље оне придобијају за борбу против ове врсте насиља представнике локалних органа управе, невладиног сектора и лидере ромске заједнице. Њихов циљ је унапређење локалних политика у заштиту жртава насиља у конкретном региону. Илијана Стојчева, шеф пројекта, верује да ће кроз годину дана они успети да увелико промене стереотипе размишљана о том проблему:
„Насиље је феномен који је присутан у свим земљама. Не уочавају се национално специфичне разлике. Негде се кућно насиље прихвата као друштвена девијација – у тим земљама са партнерима из иностранства радимо на спречавању ове појаве. У неким државама на породично насиље се гледа као на део националне културе што је додатна препрека. У Бугарској смо прешли дуг пут. Ми смо међу првим посткомунистичким државама које су усвојиле Закон против породичног насиља. Касније на њега су се угледале неке друге земље из бившег социјалистичког табора. Примена грубе силе јачег над слабијим је питање модела понашања, а за промену тих модела је потребно време. Последњих година жене у Бугарск1a9f437b01152194e90cdf35d9107cb3ој су све еманципованије што је уосталом европски, па и светски тренд. Оне имају боље образовање, одлажу ступање у брак, а то су феномени који су присутни у најразвијенијим државама. Као последица тога жене имају вишу самооцену и не толеришу облике непоштовања према себи. Још увек међутим има и таквих које се боје да признају што су упркос успешној каријери постале жртва насиља, најчешће у породици. Таквим женама је примерена наша кампања. Желимо да их оснажимо и убедимо како не оне, већ насилник је тај који треба да се стиди због начина на који поступа“.
Овај пројекат је фокусиран на ромску заједницу. Према истраживању Алијансе за заштиту од родно заснованог насиља у последње 2 године између 7 и 10% жртава насиља које су јој се обратиле, су припадници ромске заједнице. Тамо се ретко кад обраћа пажња на проблеме везане за насиље. Ова појава не само што је присутна у тој заједници него ескалира. Где је корен зла и шта се може урадити за промену оваквог понашања објашњава Митко Доков, председник Обласног удружења Рома у Бургасу.
„Најозбиљнији су проблеми у неким четвртима у којима живе превасходно Роми. У њима постоје школе, али у тој затвореној заједници девојчицама је скоро забрањено да се образују. Од њих се очекује да остану код куће, да рађају и подижу децу и да буду домаћице. Будући да су одрасле у тој култури оне и не схватају да су постале жртва родно заснованог насиља. Наш циљ је да их информишемо о њиховим правима, да их уверимо како им можемо помоћи. Верујем да ћемо, ако наставимо да радимо заједно, ми и партнери у овом пројекту успети па ћемо се при крају кампање поздравити са добрим резултатима.“
Превела: Ана Андрејева
Удружење потомака и досељеника са територије Северне Македоније је упутило европским институцијама став, у којем се инсистира да се њихови представници упознају са списима у предмету против председника забрањеног бугарског културног клуба „Иван..
Овог лета, 200 бугарских ученика узраста од 11 до 15 година имаће прилику да учествује у престижним Насиним космичким камповима у Турској. Ово је за Радио Варну изјавила Диљана Георгијева, програмски менаџер програма Space Camp Türkiye 2025 ,..
После скоро 80 година, у Бугарској је формирана нова гнездилишна колонија угроженог кудравог пеликана. Птице су населиле вештачка острва, која је изградило Бугарско друштво за заштиту птица у зони „Комплекс Мандра-Пода“, делу еколошке мреже „Натура..
Мужјак црног лешинара, који је пуштен у природу у оквиру пројекта реинтродукције ове врсте, пронашао је своју партнерку, за коју се претпоставља да..
Након што су сличне акције спроведене у Хрватској, Грчкој, Румунији, Словенији, Северној Македонији, Црној Гори и Босни и Херцеговини, четири..