Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Колико су слободни медији у Бугарској?

БНР Новини
Фотографија: архива

„Култура притиска“ у бугарским медијима јача. Рекламна одељења се активно мешају у уређивачку политику. Контрола и ограничавање плурализма су све већи. Ово су закључци неформалног онлајн истраживања слободе говора медија у 2015. години које је Асоцијација европских новинара - Бугарска спровела у периоду од 19. јуна до 30. јула. Овим истраживањем обухваћена су 143 новинара из целе земље. 53,8% испитаника признаје да су им постављена ограничења у обављању професионалних задатака, а 72% каже да је на њихове колеге вршен недозвољени притисак.

„Док је у 2013. години на питање „Како оцењујете слободу говора у Бугарској“ 52 одсто анкетираних дало оцену „лоше“, а 40% „задовољавајуће“, ове године је однос понуђених одговора „задовољавајуће-лоше“ 31,5% према 42%, каже аналитичар Илија Влков.

Упркос благом побољшању оцене медијске ситуације, резултати указују на негативне трендове јачања аутоцензуре и концентрације медијског власништва. 9% испитаних изјављује да редовно избегава одређене друштвено важне теме, 46% каже да то понекад чини, а 45% одговара да се не самоцензурише. Покретачи аутоцензуре су притисак од стране власника медија, страх од губитка прихода, конформизам, па чак и лењост. Често због жеље да задрже своје контакте са политичарима и могућности да добију информације новинари нису превише критични.

„Због финансирања медија из европских пројеката и њиховог коришћења као гласноговорника власти, утицај политичких личности и државних и општинских институција на медијски садржај и даље је озбиљан, наставља Илија Влков. - 67% испитаника наводи да их неки политичари зову телефоном или се љуте због одређених публикација против њих. У медијским садржајима све чешће налазе место и скривени PR материјали. То се односи и на тренутну предизборну кампању за локалне изборе.“

Као главни проблем медијског сектора 83,9% учесника истраживања наводи спајање политичких и економских интереса у управљању медијима, 82,5% - монополизацију медијског тржишта и медијских ресурса, а 65,7% - нетранспарентност власништва у медијима. 62,9% испитаника сматра да је негативан фактор у развоју медија и низак ниво теоријске и практичне обуке новинара.

А шта се дешава са регионалним медијима?

„Претње новинарима регионалних медија су веома раширена појава, прецизира Марија Черешева из Асоцијације европских новинара - Бугарска. - За разлику од својих колега, учесника националног истраживања у којем оне најчешће одговарају да се за вршење притиска на њих користе оговарање и клеветање, „црни PR“, што је, према нашим запажањима, нешто ново, новинари регионалних медија кажу да им се у најчешћим случајевима прети кривичним гоњењем.“

Неки новинари тврде да се у току предизборне кампање објављују плаћене политичке поруке у облику вести и да се кроз интервјуе прави прикривена реклама одређених кандидата на рачун других. Занимљив је случај када је један медиј објавио да ће партије добити попуст од 15% на цену праћења предизборне кампање, ако саме пишу прилоге. Седморо новинара из града Казанлак је било приморано да потпише полицијски документ да неће објављивати прилоге у којима се критикују локалне власти. То се догодило након њихових публикација о поплавама у региону.

У чему је шанса бугарских медија? На ово питање одговара Весислава Антонова из листа „Капитал“:

„Ако много чешће имамо храбрости да испуњавамо нашу улогу као новинаре, тј. да будемо коректив и посредници између грађана и власти, да постављамо незгодна питања, то би ваљда била нека полазна тачка за враћање поверења у нашу професију. Што више себи дозвољавамо да издајемо поверење грађана, то дубљи постаје амбис у који пропадамо као професионалци.“

Превела: Марина Бекријева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарско културно друштво „Мартеница” из Штутгарта слави 20 година постојања

Бугарско културно друштво „Мартеница” из немачког града Штутгарта обележава две деценије свог постојања свечаним концертом под називом „20 година Мартенице”. Званични догађај ће се одржати 7. децембра у 17.00 часова по локалном времену, преноси БТА...

објављено 7.12.24. 11.30

Фестивал „Љути Божић на фарми“ у селу Лозен

Љуто је култура – у то је убеђен Александар Кјуркчијев – Сандо, оснивач фарме љутих папричица у близини Софије и првог музеја љутог у Бугарској. По други пут заредом, у селу Лозен недалеко од бугарске престонице, он организује фестивал „Љути Божић на..

објављено 7.12.24. 09.55

Житељи приморског града Черноморец „закључавају“ море

Приморски град Черноморец обележава свој празник на Никољдан.  Свети Никола се слави као заштитник рибара и морнара . Сваке године, на овај датум, организује се свечана литија са чудотворном иконом Светог Николе која иде до пристаништа, где се..

објављено 6.12.24. 07.15