Ових дана бугарска влада је саопштила да је израдила предлог о изменама Закона о странцима. Он предвиђа промене у режиму издавања виза које многи сматрају ограничавањем услова за издавање виза странцима због појачаног у последње време миграционог притиска. Влада, међутим, тврди да је основни циљ нових текстова ускладити визни режим са практичким искуством његове примене после нашег пријема у Европску унију. Бугарска је члан заједнице од почетка 2007. г., а од 1998. г. до данас закон је мењан више од 20 пута.
Најзначајнија измена може да буде у издавању виза за кратки боравак због миграционог притиска. Рокови важења виза, број дозвољених улазака и трајање боравка одређују конзулати у иностранству на основу процене миграционог ризика. Најмасовнија виза за кратки боравак је туристичка и нове промене могу да осујете покушаје користити их у друге сврхе а да се при томе не омета пракса преференцијалног издавања виза људима из за нас важних туристичких дестинација какве су, на пример, Русија, Украјина и Белорусија.
Предвиђају се промене и приликом издавања виза за дужи боравак странцима који развијају трговинску делатност и нису из државе чланице ЕУ. Сличне визе у Бугарској користе претежно грађани арапских држава и Кине. У будуће свако ко тражи сличну визу треба да докаже да је отворио најмање 10 радних места и платио порезе и социјалне доприносе за минимум 250.000 лева /отприлике 125.000 евра/. Промена има за циљ да осујети злоупотребе статуса особа са привременим боравком ради извршења нетрговачких циљева.
На одбијање захтева за издавање визе већ ће се улагати жалба у суду. Стручњаци сматрају да та промена може да буде значајна у процесу спречавања коришћења националне територије за транзит преко Бугарске људи везаних за терористичке делатности.
Промене су заиста рестриктивне и у конкретним околностима односе се на свега део држава са којима Бугарска има визни режим. За њихово усвајање разлога дају управо грађани тих држава, али, на крају крајева, њихов основни циљ је да ојачају легалне путеве ка Европи. Бугарске визе су само националне и не дају право на улазак у Шенгенски простор, али снагом Уговора о приступању ЕУ Бугарска обавезно поштује одредбе Шенгенског уговора о слободном кретању људи. Влада је потврдила чињеницу да се нови текстови не односе на грађане одређених држава, већ на одређене незаконите праксе, подржавајући заједничку европску листу „сигурних земаља порекла“ у које спадају балканске државе. Циљ дотичне листе јесте смањити број злоупотреба европског система давања азила не од стране грађана арапских држава, већ држављана балканског подручја – Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Македоније, Црне Горе, Србије и Турске. Бугарска не може да спроводи дискриминациону визну политику према грађанима одређених држава чак и због чињенице да није само пријемник, већ и извор емиграције, и може да изазове сличан однос према својим држављанима у другим земљама света.
Превод: Александра Ливен
Након два круга гласања, новоизабрано Народно собрање није успело да изабере председника. Ниједан од предложених кандидата – Наталија Киселова, Николета Кузманова, Петар Петров, Раја Назарјан и Андреј Цеков – није освојио потребну већину гласова...
Прву седницу 51. сазива Народног собрања отворио је најстарији посланик у њему – Силви Кирилов из партије „Постоји такав народ“ . „У бугарском друштву наметнуте су многе линије поделе. То је проблем за друштво који треба да реши управо Народно..
Атина упозорила Раму: Поштовање права грчке мањине услов за приступање Албаније ЕУ Грчка је упозорила албанског премијера Едија Раму да ће поштовање права грчке мањине у Албанији остати изричит услов за приступање Тиране Европској унији...
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања...
Атина ће модернизовати грчку војску до 2030. године Министар одбране Грчке, Никос Дендијас, изнео је пред Парламентом свеобухватан план..