Укупно 47 лауреата годишње Грађанске награде Европског парламента из 28 земаља чланица ЕУ учествовало је на свечаној европској церемонији уручивања почасних диплома у Бриселу. Бугарски лауреат ове престижне награде је Народно читалиште „Будућност сада 2006.“ у селу Гудевици. Његова екипа стручњака у сфери неформалног образовања коју чине млади, позитивни људи који трагају за новим стварима, створила је „Школу у природи“, а награда јој је уручена за допринос бољем узајамном разумевању међу људима на локалном нивоу, као и за остварене успехе у области културе и образовања.
Уручивању Грађанске награде Европског парламента присуствовао је и председник Росен Плевнелијев који је том приликом изјавио:
„Код нас не постоји човек који се не поноси једном од наших најстаријих просветних установа – бугарским читалиштима. Њихов модел је јединствен – не постоји нигде у свету. Читалишта су се претворила у центар народне културе и традиција. Ова јединствена средишта просвете, која су настала пре више од 150 година, представљају најснажнији доказ љубави према спознаји, она су чувар стваралаштва и бугарског духа. Такво је и Народно читалиште „Будућност сада 2006.“. Веома смо поносни што је оно наш овогодишњи лауреат Грађанске награде Европског парламента. Дивном иницијативом под насловом „Школа у природи“ у селу Гудевици, недалеко од града Смољана, анимирањем на стотина младих Бугара за волонтерство, читалиште васпитава отворене према свету младе Бугаре, људе који верују у своје могућности и који теже развоју друштва, демократије и људских права.“.
Организатор и руководилац читалишта „Будућност сада 2006.“ је Теодор Стојчев. Он је млад човек, пун оптимизма и идеја које могу побољшати живот људи, посебно у малим насељеним местима. По њему, све почиње од образовања и васпитања деце и омладине, а после тога добри пример постаје модел опонашања.
И још о награди и животу у малим насељеним местима:
„Као што су прва читалишта настала пре 150 година у Бугарској, тако и ми сматрамо да својим радом доносимо један нови препород, а он је данас толико потребан нашем друштву. Морамо се вратити вредностима, култури, традицији, морамо се узајамно подржавати и једни другима помагати, а истовремено остварити се у савременом свету. Верујемо у промену образовања. Током протеклих скоро 10 година у селу Гудевици смо успели да реновирамо стару зграду школе и читалишта захваљујући помоћи хиљада волонтера. Градили смо зидове цркава и параклиса, махала у којој се налази школа и у којој више од 30 година дете није ушло је оживела. Награда коју смо добили припада нашим волонтерима, она је и европско признање нашем раду у области образовања, нашем раду на очувању традиција и културе. Ми се поносимо ситним стварима. Радујемо се резултатима оствареним у процесу обука које смо организовали у Старој Загори, Бургасу, Варни, Казанлаку итд. Били смо организатори локалних омладинских академија у циљу активирања грађанске позиције младих. Међутим, има пуно оних ситних ствари којима такође посвећујемо посебну пажњу. На пример, обрађујемо једну малу башту у којој узгајамо мурсалски чај, скупљамо кишницу и бринемо о природи. На тај начин дајемо пример мештанима. Рецимо, у селу Гудевици организујемо семинаре на којима разматрамо теме везане за заштиту животне средине и органску пољопривреду.“.
Превод: Албена Џерманова
Бугарска у светској класификацији заузима друго место по конзумацији хлеба, док је Турска на првом месту, преноси БНТ, позивајући се на турски новински сајт „Јенигјун“. Према статистикама које наводи издање, у Турској једна особа поједе близу 200 кг..
На овогодишњем, 31. по реду издању Традиоционалног јесењег сајма у Градском парку Разграда своје производе ће изложити произвођачи из целе земље. Посетиоци ће моћи да виде и ручно рађене сувенире који су дело вештих руку становника Дневног центра..
Бугари су први на свету успели да превеслају најнепредвидивији океан – Северни ледени океан. Стефан и Максим Иванови су отац и син који су се и раније упуштали у овакве екстремне авантуре, користећи чамац који су сами конструисали и назвали „Неверест“..
Неколико дана пре почетка нове школске 2024-2025. године појавила се идеја о потпуној забрани мобилних телефона у школама. Главни разлози за овакву..
Прошле године, док је економија Европске уније трпела због галопирајуће инфлације и стагнације раста, председница Европске комисије Урсула фон дер..
Већина Бугара показује трајно поверење у демократске моделе, Европску унију и, уопштено, у демократски свет. То показују резултати истраживања..