Јавно предавање на тему „Савремене миграционе тенденције“ у организацији Атлантског клуба у Бугарској изазвала је велико интересовање у Софији. Присуствовали су представници дипломатских мисија из Турске, Грчке, Израела, као и представници свих установа које се баве миграцијом, бизниса и медија. Данас ова тема је актуелна, чак бисмо рекли акутна, у свим европским земљама, а и широм света. Лектор је била Лаура Томпсон – заменик генералног директора Међународне организације за миграције.
Она је представила податке угледних светских организација из којих лако можемо закључити какви су трендови миграције у светским размерама, а намеће се и закључак да је XXI века – век миграције.
„Људска мобилност данас је јасно изражени феномен, ова је појава присутна свугде и одвија се у свим правцима“, подвукла је Лаура Томпсон:
„Данас говоримо о 247 милиона међународних миграната и 700 милиона унутрашњих емиграната. Замислите да само у Кини има 250 милиона унутрашњих емиграната. Намеће се закључак да се један од сваких 7 људи премешта с једног места на друго. Такви су подаци Светске банке који сведоче да се та тенденција заоштрава. То је и наша стварност која ће нас пратити и у будуће. Према прецени Организације за миграције, до 2050. г. ћемо имати око 405 милиона међународних миграната у светским размерама. Више не можемо да замишљамо нашу економију, културу и друштвени живот без елемента људске мобилности. Феномен миграције је неминован, он није неочекиван и ми треба да можемо да се са њим снађемо. Који су мигранти? То су људи који мигрирају пре свега из економских разлога. Они траже боље услове живота. Већина њих су студенти који се школују далеко од домовине, а немало је и оних који се пресељавају како би били ближе својој породици. Не на последњем месу су избеглице које траже заштиту због политичких гоњења и конфликата у својој отаџбини. Најзначајнији разлог миграције је економска неједнакост појединих региона. Јер је и глобализација стварност у XXI веку, што сужава свет и мења однос људи према границама. Свакако да је кретање у правцу атрактивнијих држава, где постоје боље могућности за живот и рад. Постоји још један узрок миграције и то су природне непогоде. Запажамо да не постоји континент који да није њима погођен. Само између 2008. и 2013. г. 27 милиона људи расељено је пошто је изгубило кућу и безбедан живот после природних катаклизама. Например, 2010. г. због великих поплава 20 милиона људи је мигрирало у Пакистан. Овогодишњи земљотрес у Непалу ове године је погодио преко 8 милиона људи, од којих 127.000 се преселило у унутрашњост земље.“
Према подацима Међународне организације за миграцију око 60 милиона људи је напустило своја родна места због политичких конфликата. Први пут бележимо толико високи ниво емиграције од Другог светског рата наовамо. „Већ 9% тржишта рада у државама чланицама Европске уније генеришу мигранти“, подвукла је Лаура Томпспон и представила податке о Бугарској. Према Организацији за миграције од почетка 2015. само у Бугарску је стигло више од 23.500 избеглица, миграната и азиланата.
„Већи део њих не гледа на Бугарску као на коначну дестинацију, већ као на транзитну тачку. Највише је сиријских кандидата за азил, следе они из Афганистана и Ирака. Према последњим подацима Бугарског статистичког завода становништво Бугарске ће се смањити на 5,5 милиона људи у 2060. г. што је за преко 27 %. Само последњих 25 година земљу је напустило преко милион и 200 хиљада Бугара, што чини 13% најактивнијег становништва. Већина њих отишло је у САД, Шпанију, Велику Британију, Немачку и Канаду. С тим у вези нашој ће се земљи ускоро бити потребно да привуче имигранте и поред проблема око њиховог интегрисања и претварања у активне бугарске грађане.“
Превод: Александра Ливен
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра,..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе..