Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Забране, казне и рестрикције у име очувања јавног здравља

Фотографија: БНР

Већ скоро четири године код нас је на снази забрана пушења у ресторанима, баровима, на радном месту, у свим јавним зградама, на стадионима и спортским игралиштима, у летњим биоскопима и позориштима. Свакако забрана се односи и на све школе и обданишта, као и уопште на приредбе за малишане и ученике. Пушач који ту забрану прекрши може да плати од 150 до 250 евра, а уколико га ухвате по други пут – санкција је двоструко већа. Солидарну одговорност са прекршиоцима сноси и власник објекта уколико је у њему дозволио пушење. Почетком ове године посланици партије „Атака“ су тражили укидање забране пушења на јавним местима и образложили то чињеницом да је после њеног увођења бар 30 хиљада људи изгубило посао, а дошло је и до знатног пада у буџетским приходима за преко 300 милиона лева. И поред тога Министарство здравља и лекарске организације су се изјасниле против укидања забране под изговором да је брига о здрављу нације основни приоритет Владе.

Представници невладиних организација недавно су изнели своју констатацију да се забрана пушења на затвореним јавним местима у Бугарској не поштује и предложили повећати санкције. Засада није дошло до разматрања затезања мера против пушача, а Бугарска ће се, по свему судећи, придружити Оквирној конвенцији Светске здравствене организације о контролидувана.

Конкретни примери штете дуванског дима су свакодневица др Албене Николове. Она је тек на почетку своје каријере кардиолога, али је већ убеђена да треба да постоје рестрикције, исто као и образовне кампање у циљу превенције штетних навика.

„Није штетан само никотин у цигаретама. Сам дим садржи преко 20 токсичних састојака који у различитој мери шкоде организму. Доказано је да пушење квари срце и можда је узрок различитих онколошких обољења. Не ради се о ограничењу слободе људи да пуше. Не желимо ни да ометамо развој предузетништва. Реч је једино о очувању људског здравља. Због тога је потребно поштовати забрану пушења на јавним местима.“

Али пошто су се корисници дуванских производа већ навикли на забрану у кафићима и ресторанима, држава је одлучила да покрене нову ригорозну иницијативу. Она ће нас штитити од штетне по здравље хране са прекомерном садржином соли, шећера, штетних масноћа и шта све не. Према проф. др Донки Бајковој која је и стручњак за храну и дијетологију, мера је усмерена на здравље деце и омладине и има за циљ дефинитивно склонити све штетне ђаконије са школских кантина и трафика:

„2009. г. ми, стручњаци, смо израдили Уредбу о здравој исхрани деце и ученика. Тада смо укључили и прве забране у погледу продаје нездраве хране и напитака деци од 7 до 19 година. Сходно Уредби тамо где деца купују нешто за грицкање треба да се продаје само здрава храна. На пример, сендвичи само са интегралним хлебом и са бар једним додатком протеинске хране какви су чисто месо, риба, кувано јаје и сл. Изричито се забрањивало продавати вафлице, штанглице, чоколадице и газирано пиће са шећером и пигментима. Постојао је и услов обавезно нудити сезонско воће и поврће, например, наранџе, мркве, банане, јабуке. Несрећом, ти су захтеви компромитовани од свих учесника трговачког ланца – од произвођача, преко продавца до купца. Као прво, нас нису подржали ни сами родитељи. Када у школама више није било ђаконија у блиставим паковањима, родитељи су их давали деци код куће. Трговци у трафикама су сачекали да прођу провере и поново почели испоруку тзв. „хране смеће“. Тако су пословни интереси надвладали интерес очувати здравље деце. Спровели смо истраживање јавног здравља и прецизирали раст гојазности, дијабетеса типа 2, високи ниво холестерола и друга обољења код деце. То је приморало Владу да размисли о другачијем приступу превенцији здравља. Предлог о увођењу допунског пореза на продају штетне хране реакција је на нежељу људи да поштујупрепоручљивелекарскезахтеве.У ствари, идеја је натерати фирме да преиспитају своје рецепте и да избаце из производње неквалитетне и ризичне по здравље компоненте“, закључује проф. ДонкаБајкова.

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Рајна Манџукова

Рајна Манџукова: Волела бих да рат не раздваја бесарапске бугарске заједнице у Украјини и Молдавији

Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..

објављено 29.10.24. 10.00

Радио Бугарска пита: Када ће се одржати следећи парламентарни избори?

Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..

објављено 28.10.24. 15.25
Ангел Куртелов

Са 89 година Ангел Куртелов, наследник браће Миладинови, гласа у Охриду

Изборни дан у главном граду Северне Македоније –   Скопљу, протиче нормално, нема редова на бирачким местима. До поднева је гласало око 50 људи, а очекује се да ће до затварања бирачког места гласати преко 100 људи. У поређењу са претходним..

објављено 27.10.24. 18.29