4. новембра је у Софији премијерно приказан „Пут слова,“ један другачији по свом садржају, визији и расположењу филм. Сценаристи филма су Десислава Најденова и Ралица Димитрова која је и редитељ овог остварења. Камерман и продуцент овог документарца је Пламен Герасимов.
Које све занимљиве чињенице су открили ствараоци филма приликом његовог снимања у 10 земаља?
„За нас је од посебног значаја било да сазнамо како се дело Ћирила и Методија тумачи данас у земљама са којима је оно повезано. Тражили смо приче обичних људи из којих смо сазнали како наслеђе двојице браће живи у свакодневици људи. На пример, гледаоци могу да виде како у Италији две Бугарке стварају надахнуте радом Ћирила и Методија. Затим ће чути причу једног мајстора дубореза у Словачкој, који такође инспирацију црпи из дела солунске браће. Има још пуно занимљивих прича.“
Ауторима филма је било важно да буду представљене савремене димензије доприноса Ћирила и Методија.
„Обично када говоримо о двојици браће ми их повезујемо са 9. веком, временом у које су они живели и очекујемо да чујемо причу о њиховом рођењу у Солуну, о томе како су позвани у Великоморавску кнежевину, како се Ћирило разболео и умро у Риму, а Методије нешто касније у Моравској, како је њихово дело тамо упропашћено и како су га њихови ученици наставили у Бугарској. Циљ нам је био да изађемо ван оквира општепознате приче те да покажемо какав је значај Ћирила и Методија у историји Европе и словенских земаља од 9. века до данас. То је и главни акцент филма.“
Које легенде су укључене у филм „Пут слова“?
„Укључили смо једну од најстаријих легенди о покрштавању чешког краља Светог Вацлава и Свете Људмиле које је извршио Методије. Реч је о средњовековној легенди насталој 9-10. века у циљу да се легитимише независност Чешке краљевине у том периоду. У ствари, ми смо покушали да посебну пажњу посветимо управо томе како дело солунске браће, а посебно Методија, утиче на борбу за независност и афирмисање идентитета словенских земаља.“
Каква је улога средњовековне Бугарске као настављача мисије свете браће?
„Морамо подвући да без средњовековне Бугарске не бисмо могли данас да говоримо о Ћирилу и Методију и њиховом раду. Управо у Бугарску, за време владавине бугарског кнеза Бориса, стижу ученици Ћирила и Методија који су после Методијеве смрти 885. године прогнани из Моравске. У Бугарској они имају прилике да наставе рад својих учитеља и преводе најзначајније богослужбене књиге – Библију, Дела апостолских и друге. Касније, за време цара Симеона, формира се круг књижевника који стварају нова дела. И, наравно, из Бугарске ова дела одлазе у Русију, Хрватску и друге земље.“
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године, изазвао је велику пажњу током дискусије у француском граду Рену. Овај догађај је организован у..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..