У Бугарској се наставља племенита и патриотска иницијатива везана за објављивање луксузног издања „Историје словенобугарске“ Паисија Хиландарског поводом 250. година од њеног писања. Овај запажени догађај обележен је 2012. године. Георги Пешев, члан екипе која је покренула патриотски пројекат, изјавио је да је друго издање Паисијеве „Историје“ његов логичан наставак због великог интересовања за ову изузетну књигу:
„Прво издање „Историје словенобугарске“ је већ кренуло светом, рекао је он. – Потпредседница Бугарске Маргарита Попова ју је однела у Марсељ и свечано уручила једној од градских библиотека коју је посетила. Одређен број примерака ове књиге поклонили смо и Председништву Бугарске. Екипа стручњака је у њеном првом издању утврдила неке мале нетачности и зато је било потребно прерадити део текстова. Друго издање „Историје словенобугарске“ је допуњено и прерађено, али, у целини гледано, садржај и спољашњи изглед књиге су остали исти. Ова њена верзија има академску вредност и допуњена је коментарима, напоменама и научним тумачењима. Захваљујући људима који су нам пружили финансијску помоћ, још приликом припреме првог издања нисмо штедели средства и користили смо најбољи могући материјал који је доступан на домаћем тржишту, што се тиче омота књиге, квалитета папира, па чак и мастила.“
Зашто је управо „Војна издавачка кућа“ објавила „Историју словенобугарску”?
„Настојали смо да издавање књиге буде повезано са патриотским васпитањем, наставља Георги Пешев. – У Министарству одбране, МУП-у и Државној агенцији за националну безбедност раде људи који се још увек сећају времена када је постојало обавезно служење војног рока, а није било професионалних војника. У ово доба млади су васпитавани и у духу патриотизма, што данас недостаје због укидања служења редовног војног рока. Трговачко друштво „Снабдевање и трговина – Министарство одбране“ обезбедило је финансијска средства за издавање Паисијеве „Историје словенобугарске“. Због тога смо као организатори овог процеса одлучили да и издавачка кућа буде у власништву Министарства одбране, тј. да књига буде производ та два трговачка друштва. Ова иницијатива је усаглашена са архимандритом Амвросијем, игуманом бугарског манастира Зограф на Светој Гори, јер је „Историја словенобугарска“ у ствари његова интелектуална својина.“
По чему је ново издање јединствено и занимљиво?
„Научни тим Софијског универзитета „Св. Климент Охридски“ је заједно са представницима братства Зографског манастира у току три године радио на овом издању. Књига у ствари има факсимилно и критичко издање. Прво представља фототипску реплику оригинала Паисијеве историје. Критичко издање смо урадили ради погодности читалаца који се могу упознати са рукописним текстовима написаним штампаним словима. На десној страници се налази изузетно прецизан, нови превод оригиналног текста, уз који је стављен опширан теолошко-историјски коментар у којем се тумаче историјске личности, догађаји и реалности наведени у тексту.“
Тренутно се књига може купити само у светогорском манастиру Зографу. Половина сваког тиража одлази управо тамо. Могуће је да се 2016. или 2017. године она појави у неким луксузним књижарама.
У иностранству живи око два и по милиона Бугара који воле своју домовину и зато је екипа пројекта послала примерке „Историје словенобугарске“ различитим тзв. мешовитим удружењима, као што су, рецимо, Бугарско-данско, Бугарско-немачко удружење и т. сл. Ова удружења имају важну улогу у очувању бугарског духа, традиција и културе и промовисању наше земље. Примерци „Историје словенобугарске“ - ове драгоцене и увек потребне књиге, послати су библиотекама у Великој Британији и САД, а један од њих налази се у Градској библиотеци у Минхену.
Превела: Марина Бекријева
Фотографије: Силвија ПетроваУ ивајловградском селу Хухла 26. пут заредом одржава се културни фестивал „Мистерије Хухле-2024“. До 23. септембра три етничке групе – Бугари, Грци и Турци окупљају се на тргу у Ивајловграду под мотом „Људскост без граница“. Инспиратор и организатор..
Бугарска култура и домаћа традиција, које су донедавно остатку света деловале егзотично, постепено постају део светске културе 21. века. Ауторски ручно рађени производи, у којима се преплиће наша национална традиција са елементима..
У Варни почиње 42. Фестивал бугарског играног филма „Златна ружа.“ У такмичарском програму представиће се 15 дугометражних и 20 кратких филмова и 5 серија. Фестивал ће свечано бити отворен вечерас пројекцијом филма „Човек који више није могао да..
Међународни фестивал етнографског филма „ОКО“ одржаће се у Софији од 8. до 15. новембра. Форум се одржава уз подршку Националног филмског центра, Општине..