Оштри сукоб између Русије и Турске због обарања руског бомбардера у близини турско-сиријске границе одјекнуо је у целом свету. У Бугарској је он изазвао велике тензије, што је више него разумљиво. Одједном су се затегнули односи између њеног највећег суседа – Турске и највећег некадашњег савезника, а данас противника по линији НАТО – Русије. То је додатно искомпликовало ионако критичну ситуацију у конфликтном региону, који и није тако далеко од Бугарске, и то у тренутку када су односи земље са завађеним странама веома специфични. Софија безусловно подржава Анкару на путу ка чланству у Европској унији, очекујући да ће она заузврат наставити да регулише избеглички талас успостављањем зоне безбедности на северу Сирије, а у односима са Москвом осећа извесну нелагодност због чврсте обавезе које има према НАТО и ЕУ. Реакције код нас никога нису изненадиле, али су неке од њих биле специфичне и самим тим су заслужиле дужну медијску пажњу.
У тренутку када се догодио инцидент са руским авионом председник Владе Бугарске и седам министара његовог кабинета боравили су у посети Кини, тако да је прва званична реакција извршне власти закаснела. Из Министарства спољних послова нису желели да коментаришу ништа везано за ову тему пре одржавања ванредне седнице НАТО у Бриселу, док је бугарски амбасадор у Турској Надежда Нејнски исказала стрепњу да ће тензије између Турске и Русије ескалирати и то ће имати негативне последице по избегличку кризу и развој економских односа у региону, а продубиће и јаз између русофила и русофоба у бугарском друштву. Некако неуобичајено је председник земље Росен Плевнелијев одлучио да ћути што је изазвало бурне реакције. Пре годину дана је Плевнелијев у вези са украјинском кризом, као шеф државе и врховни командант Оружаних снага Бугарске, у више наврата изразио забринутост због потребе да бугарски ловци често пресрећу руске борбене авионе изнад Црног мора, а само пре недељу дана је у изјави за један британски лист изнео тврдње да Русија води хибридни рат на Балкану како би дестабилизовала ситуацију у целој Европи и позвао је ЕУ и НАТО да појачају мере за сузбијање све веће руске агресије. Суздржаност шефа државе у вези са инцидентом са руским авионом можда је изазвана коментарима Борисова према коме, не смемо бити „јастреби“ и треба да будемо обазривији у својим изјавама пошто је баланс у свету веома крхак. Премијерову препоруку шефу државе владајућа странка ГЕРБ је упутила и осталим парламентарним снагама позивајући их „да буду максимално мудре, обазриве и умерене“ у својим коментарима пошто је потребно да се крене у правцу деескалације напетости између две земље. Слични апели су стигли и из НАТО и ЕУ, али изгледа да се ово није допало свима у парламенту. Покрет за права и слободе је изашао са декларацијом подршке позивима на деескалацију, али је чврсто стао иза става Турске што се тиче узрока који су довели до инцидента. Бугарска социјалистичка партија се заложила за покретање објективне и праведне, међународне истраге и индиректно подржала аргументе руске стране. И док су се некадашњи коалициони партнери у кабинету Сергеја Станишева препирали око случаја срушеног руског авиона, националистичка формација „Атака“ је предложила заједничку декларацију којом се осуђује „војна агресија“ Турске против Русије.
У контексту унутарполитичких препуцавања, премијер Борисов је из Кине наредио да званични став Бугарске треба да формирају надлежне институције на састанку владе. На саветовању је констатовано да су Бугарска и њени савезници у Алијанси и ЕУ заинтересовани за брзу деескалацију напетости изазване инцидентом, а решења треба тражити на билатералној основи кроз активан дијалог између Москве и Анкаре.
У међувремену је учињен први корак у правцу деескалације. Турски председник Реџеп Тајип Ердоган је апеловао да се проблем реши мирним путем, а премијер Ахмет Давутоглу је Русију назвао „пријатељем“ и исказао саучешће руском народу због страдалог пилота. Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров је обарање руског авиона окарактерисао као „планирану провокацију,“ али је подвукао да Русија неће ратовати с Турском. На помолу су нус-последице инцидента и на дневном реду се појавило питање како ће ревидирање заједничких економских пројеката са Турском, што је најавио руски премијер Медведев, прегруписати економске интересе у региону. Спор се наставља другим средствима и свакако погађа и Бугарску.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Посланици су данас по девети пут покушали да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, како би законодавно тело Бугарске могло да започне са радом. Предложена су четири кандидата – Атанас Атанасов из коалиције „Настављамо промену –..
Конститутивна седница Парламента, започета 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће по девети пут покушати да изаберу председника 51. сазива Народног собрања. Током осмог круга гласања, странка ГЕРБ повукла је номинацију Раје Назарјан за ову..
Коалиција "БСП - Уједињена левица", која је освојила пето место на парламентарним изборима 27. октобра, започела је серију преговора ради прикупљања подршке за своју кандидаткињу за председника 51. сазива Народног собрања, Наталију Киселову, и..
Преговори о формирању владе између ГЕРБ-а и парламентарних странака које је ова странка позвала, одржаће се од 16. до 20. децембра. Ови политички..