После две деценије интензивних преговора о смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште у свету, тема је поново на дневном реду, овог пута 21. међународне конференције о климатским променама која се одржава од 30. новембра до 11. децембра у Паризу. Очекује се постизање новог, глобалног споразума о клими и решавање спорних питања око постизања веће посвећености земаља смањењу емисија стакленичких гасова. Неке противречности остају, али су друге превазиђене и као што је у свом излагању на форуму истакао председник Бугарске Росен Плевнелијев, дебата се одвија у тренутку када је цена „чисте енергије“ значајно смањена, а способност ограничавања потрошње енергије је повећана. За разлику од раније, највећи светски емитери гасова стаклене баште - САД и Кина, више не преговарају о климатским питањима као ривали, а прошле године су потписале билатерални споразум о заједничкој борби за смањење штетних емисија. Међутим, и даље постоје противречности између развијених и земаља у развоју. Ове друге инсистирају да развијене државе које су одговорне за највише емисија угљеника у свету, финансирају прелазак на коришћење више зелене енергије и да припреме сиромашне земље да се носе са раним последицама климатских промена. Дата обећања су велика, али су очигледно далеко од очекиваних око 100 милијарди долара годишње. 

Након уобичајених званичних изјава, на конференцији у Паризу се већ воде сложени преговори. Бугарска делегација има мандат да брани ставове о питањима финансирања и развоја високих технологија, као и изградње  капацитета за одрживи развој у контексту климатских промена и прилагођавања њима. Она учествује на форуму са самопоуздањем да заступа државу која је, према признању Европске комисије крајем октобра ове године, једна од 13 држава чланица ЕУ које ће испунити све зацртане националне циљеве до 2020. године у области обновљивих извора енергије, енергетске ефикасности и смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште из саобраћаја, пољопривреде, зграда и управљања отпадом.

Заиста, још седам година пре истека одређеног крајњег рока, Бугарска је повећала удео енергије из обновљивих извора у енергетском миксу до 20 одсто. Смањила је емисије стакленичких гасова за 20 одсто, а истовремено повећала енергетску ефикасност за исти постотак. Сада је она прихватила циљ ЕУ да до 2030. године смањи емисије гасова стаклене баште за 40%. Бугарска је водећа земља у Европи и по очувању природних екосистема и биодиверзитета, јер је једна трећина њене територије заштићена највишим светским стандардима заштите животне средине, као део европске мреже Натура 2000. Међутим, неки од ових успеха, као што је на пример, превремено испуњење циља за 20 одсто већег коришћења обновљивих извора енергије, остварени су по високу социјалну цену за бугарске грађане. Други успеси, као што је задржавање високог удела заштићених природних подручја, често генеришу тензије између државе, приватног сектора и невладиних еколошких организација. Снажна залагања владе за заштиту животне средине не изазивају обавезно реакције одобравања и док је неки критикују због претеривања, други желе да се она више ангажује, а трећи сумњају у закулисне игре са бизнисом на штету животне средине.

У сваком случају, Бугарска је одлучна у својој посвећености и док се у Паризу одвијају преговори о глобалним питањима, у Софији се одржава конференција о климатским променама и изазовима за бугарску природу и туризам.

До краја конференције у Паризу остаје више од недељу дана и тешко је предвидети како ће се завршити, али међуоцене су пре свега  оптимистичне. Оптимистичке, али уједно и драматичне су биле завршне речи бугарског председника Росена Плевнелијева на париском форуму: „Будућност је непроцењиво благо, али исто се не може рећи за емисије угљеника. Данас морамо одлучити како ћемо платити ову цену, јер од тога зависи наша сутрашњица.“

Превела: Марина Бекријева