„Овисност Европе о пестицидима“ – том проблему су посветили пажњу природњаци из Гринписа – Бугарска, на еколошком форуму практичне усмерености у Софији.
Учесници су закључили да је фармерима који примењују еколошки прихватљиве пољопривредне праксе потребна хитна подршка како би наставили са органском производњом. Предности биолошке пољопривреде је више – она доприноси очувању биодиверзитета и одрживом развоју, гарантује здраву исхрану, не загађује околину, подстиче научне иновације и модернизацију пољопривредне механизације.
Недостатке индустријске пољопривреде која увелико примењује прскање пестицидима и вештачким ђубривом уочио је млади фармер из града Монтане на северозападу Бугарске Павлин Антов. Подигао је модеран јабучњак на 15 хектара где гаји воће према органским методама. Пре око пет година и сам је био изненађен тиме што је земљиште у северозападној Бугарској чисто и пригодно за биолошки узгој пољопривредних култура. На подручју Монтане нема нових, већих индустријских предузећа, а стари загађивачи су закатанчени још пре 20 година.
Према Павлину Антову биолошка земљорадња није једноставно бизнис, њему је то пасија и позив. Процес подизања и узгоја насада на органски начин уопште није лак – тврди млади фармер из Монтане и наставља:
„Основни разлог је у томе што је за сада број фармера који се баве органском производњом у Бугарској недовољан, па је тешко наћи некога с ким би могли размењивати искуства. За мене је биолошки узгој воћа филозофија и начин живота, а не систем одрживе пољопривреде регулисан Законом о органској производњи или пак тежња да добијеш сертификат као потврду да си произвео храну без употребе хемије. У основи је жеља да допринесемо здрављу земљишта, а отуда и здрављу биљака. То је незаобилазан предуслов за успешан биолошки узгој воћа и поврћа. Све остало долази из праксе, методом пробе и грешке и посебно применом иновативних приступа. Зашто сам се определио за јабуке – зато што је ово воће веома корисно и укусно и зато што је готово увек присутно на трпези Бугара. На нашим просторима земљишни и климатски услови су повољни за гајење различитих култура. Ми смо прави мали рај за производњу свакојаког воћа и поврћа, али људи масовно то не примећују јер је за њих то нека датост. Уколико тло није потпуно очишћено од загађивача, данас има више могућности да се то уради. Сам поступак није нити толико компликован, нити тражи пуно рада. Поред тога располажемо са довољно водних ресурса, сунчаних дана и свега осталог што је потребно за развој органске пољопривреде“ – каже Павлин Антов.
2015. била је добра пољопривредна година за домаће произвођаче органског воћа и поврћа. Влажност земљишта и већи број сунчаних дана погодовали су добром и квалитетном роду. Оптимизам улива и све већа тражња биљака произведених органским методама. „Квалитет нам је добар, али нисмо у стању да задовољимо све већу потражњу“ – тврди Павлин Антов и тиме изражава мишљење већине својих колега. Само прошлог месеца он је преко директних добављача или прекупаца ставио у промет 3-4 тоне квалитетног воћа.
„Крајњи клијенти праве разлику између наших и јабука узгојених на конвенционалан начин и цене нашу производњу. Имамо уговоре о испоруци јабука дечјим вртићима и школама у склопу програма „За ужину воће“, који се финансира из државног буџета. Ма да стално проширујемо површине и производњу, не успевамо да задовољимо потребе домаћег тржишта. Морам рећи да цена наших јабука из органске производње није осетно већа од оне јабука узгојених на конвенционалан начин. Наше јабуке се редовно могу наћи и на фармерским пијацама. То нам је најкраћи пут до потрошача. Ко је пробао наше јабуке, пожелео је још. Поред тога јабуке достављамо и по кућама. Циљ нам је да се на менију Бугара нађу чисте, свеже јабуке по приступачној цени.“
Превела: Ана Андрејева
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра,..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара –..