Када се недавно солидарисао са досадашњим министром правде Христом Ивановим, који је због бламирања у парламенту његових идеја о реформи судства поднео оставку, председник Росен Плевнелијев тешко да је претпостављао да ће на овај положај бити постављен његов човек од поверења – шеф председничког кабинета Екатерина Захаријева.
Нови министар правде је преузела тешке одговорности у сложеној и контрадикторној ситуацији у којој постоје различити ставови о реформи судства како у политичким круговима, тако и у круговима правника и међу невладиним организацијама које су на неки начин везане за правну материју.
Кандидатура Екатерине Захаријеве за министра правде је добила пуну подршку само владајуће партије ГЕРБ и партије АБВ. Гласови друге политичке снаге у владајућој већини – Реформаторског блока, су се поделили овако: 13 "за", 6 "уздржаних" и један "против". Нови министар ужива делимичну подршку посланичких група Патриотског фронта и партије "Бугарски демократски центар", али су велике опозиционе снаге – Бугарска социјалистичка партија и Покрет за права и слободе категорично против ње. Неки противници Захаријеве из политичких и правничких кругова су чак веома оштри према њој и наводе да је она слаб правник, иако је дипломирала на правном факултету, а такође и да је слаб администратор, иако је већ била министар две привремене владе.
Сложена је ситуација око реформе судства не само у политичким, већ и у правничким круговима. Након снажног протеста јавних тужилаца, судија и иследника из Савеза судија су затражили оставку свих чланова Високог савета судства, јер сматрају да се низом спорних одлука институција компромитовала до степена да „више није у стању да врши своје обавезе". Велики гнев јавних тужилаца, судија и иследника изазвала је одлука Високог савета судства, очито донета под притиском извршне власти, да за председника Софијског апелационог суда не изабере угледног судију Нели Куцкову. Председник Уставног суда је изнео став да се последњих месеци води рат статус квоа и олигархије против стварне реформе судства који нема преседана. Судије су први пут у историји организовале протест испред зграде Палате правде у Софији, а невладина организација "Правосуђе за свакога" је инсистирала да нови министар покрене нови поступак за доношење амандмана на Устав и поднесе парламенту на разматрање нацрт Закона о судској власти који је припремио њен претходник. Протесте су подржали амбасадори Холандије и Велике Британије, а пре њих је амбасадор Француске подржао сада већ бившег министра правде Христа Иванова.
Нашавши се под „унакрсном ватром“ политичких снага, правничких и дипломатских кругова, министар Захаријева је обелоданила неколико почетних намера и то: У споровима који су довели до оставке њеног претходника министра Христа Иванова неће заузимати ничију страну. Радиће на усвајању Закона о судској власти, који ће се, међутим, разликовати од нацрта бившег министра правде, како би био усклађен са новим уставним одредбама. Због недостатка времена неће иницирати нове амандмане на Устав, али ће зато активно радити на Закону о судској власти у вези са којим ће се почетком нове године формирати Савет за реформу судства који ће бити отворен за све – правничку заједницу, научну заједницу и цивилно друштво. Нови министар за сада одбија да изнесе став о спорним питањима уз образложење да је „истина негде на средини” и уверава да неће заузимати ничију страну и тежиће дијалогу и бацању копља у трење. Некима ће се можда учинити да Екатерина Захаријева нема сопствени став, али у ствари, истина је да она нема нити избора, нити времена. Настављање уставних реформи би значило нове спорове који ће потрајати месецима или годинама, а крајем јануара предстоји објављивање новог извештаја Европске комисије о напретку судске реформе. Код оваквог стања ствари боље би било да постоје неке реформе, иако делимичне, али у исправном правцу него никакве. За амбициозније циљеве тренутно у нашој земљи не постоји одржива политичка и парламентарна већина.
Превод: Албена Џерманова
Конститутивна седница Парламента, започета 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће по девети пут покушати да изаберу председника 51. сазива Народног собрања. Током осмог круга гласања, странка ГЕРБ повукла је номинацију Раје Назарјан за ову..
Коалиција "БСП - Уједињена левица", која је освојила пето место на парламентарним изборима 27. октобра, започела је серију преговора ради прикупљања подршке за своју кандидаткињу за председника 51. сазива Народног собрања, Наталију Киселову, и..
Партија „Настављамо промену – Демократска Бугарска“ (НП-ДБ) саопштила је да неће дати подршку кандидатима за председника 51. сазива Народног собрања ниједне странке која није подржала декларацију коалиције о формирању санитарног кордона око лидера..
Преговори о формирању владе између ГЕРБ-а и парламентарних странака које је ова странка позвала, одржаће се од 16. до 20. децембра. Ови политички..
Први мандат за формирање владе биће додељен након Нове године, под условом да странке ову седмицу искористе за конструктивне преговоре, изјавио је..
Привремени премијер Димитар Главчев поново је потврдио став Бугарске у вези са приступањем Републике Северне Македоније Европској унији. Ова тема..