Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Странци инвестирају у Бугарској, док Бугари само штеде

Фотографија: архива

Без инвестиција нема економског раста, повећања доходака и побољшања животног стандарда. На тој идеји темељи се економска политика свих држава света. Зато и свака влада покушава да кроз  разне повластице, пореске олакшице, додатне услуге и на свакојаке друге начине привуче стране инвеститоре и подстакне улагање домаћег капитала у привреду.

Недавно је обелодањено да су у 2015. стране инвестиције у Бугарској порасле за читавих 40% у односу на 2014. г. Запањујућа је то стопа раста премда ако се погледају конкретне цифре реч је о веома скромном износу, отприлике милијарда и нешто евра. Тај новац није у стању да значајно утиче на целокупну привреду, у најбољем случају обезбеђује посао за још неколико стотина људи. Нећемо сада анализирати узроке релативно слабог страног инвеститорског интереса према Бугарској. Међутим друге неке бројке, објављене ових дана, покрећу тему о домаћим инвестицијама и унутрашњој тражњи. Тим пре што су многи економисти мишљења да убрзању економског раста у Бугарској могу допринети домаће инвестиције и унутрашња потражња. По свему судећи Бугари нису баш расположени да троше, а немају и неке посебне инвестиционе планове. Такав бисмо закључак могли донети на основу најновијих статистичких података Бугарске народне банке према којима депозити грађана и невладиних организација и даље расту. Они износе 74% БДП или 32 милијарде евра, а само у последњем месецу су нарасли са импресивних 95 милиона евра! Ова камара новца лежи на банковним рачунима, а још и не доноси камату, јер каматне стопе остају близу нуле. На развијеним финансијским тржиштима нуди се сијасет могућности за улагање слободног капитала, а банковни депозити само су једна од тих бројних могућности међу којима су додатно медицинско осигурање, додатно пензијско осигурање, разне врсте животног осигурања, инвестиције у некретнине, куповина инвестиционог злата, уметничких предмета и т.сл.

Све те шансе постоје и у Бугарској, али на папиру, док у реалној пракси је присутан одомаћени, искривљен облик познатих у свету финансијских инструмената. И, што је битније, Бугари немају ту финансијску културу, знање и капитал који би им омогућили да се определе за најпогоднију за њих инвестицију. Истини за вољу износ уштеђевине је најчешће толико мали и безначајан да је једини могући начин да она буде положена код неке банке. О каквим се инвестицијама, фондовима или вредносним папирима може говорити ако вам штедња износи 1000 евра!?!?

И тако се ушло у зачарани круг – Бугари штеде на традиционалан начин зато што им новац није довољан за инвестиције, док истовремено инвестиције остају слабе зато што су велика средства замрзнута у облику депозита. Из тог зачараног круга изаћи ће се најлакше помоћу иновација и дигиталних технологија које нуде велику продуктивност и исплативост са релативно малим првобитним капиталом. Али истовремено траже озбиљна знања и професионалне вештине какве већина грађана не поседује.

Превела: Ана Андрејева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Произвођачи дувана против забране субвенција сектору у ЕУ

Национално удружење произвођача дувана – 2010 (НАТ-2010) оштро се противи предлогу за укидање јавне подршке узгоју дувана у Европској унији. У писму упућеном Министарству пољопривреде, Удружење се позива на став највеће европске пољопривредне..

објављено 5.11.25. 09.49

Тунел „Чирпан“ на прузи Пловдив – Бургас биће завршен до краја 2026. г.

Радови на једином тунелу на прузи Пловдив – Бургас добро напредују. Ово је постало јасно током обиласка заменика министра саобраћаја Љубена Нанова радова на модернизацији железничке деонице Оризово – Михајлово. Објекат је део пројекта рехабилитације..

објављено 4.11.25. 17.50

У буџету за 2026. годину планирано 10,5 милијарди евра новог задужења и дефицит од 3%

Министарство финансија објавило је нацрт буџета за 2026. годину, изражен у еврима. Према пројекцијама, бруто домаћи производ требало би да износи 120,1 милијарду евра, уз очекивани привредни раст од 2,7%.  Приходи буџета планирани су у износу од..

објављено 4.11.25. 09.18