Почетком нове године да би смањила улазак избеглица без докумената Шведска је увела контролу на мосту који је спаја са Данском. Ово се дешава први пут од средине минулог века до сада. Из тог разлога и Данска је увела контролу на граници са Немачком, а пре ње су граничну контролу у шенгенском простору поново увеле Норвешка, Аустрија, Немачка и Француска. Сагласно Шенгенском уговору, из безбедносних разлога и у ванредним ситуацијама, земље потписнице могу да привремено поново уведу граничну контролу, а то се дешавало још пре почетка садашњег избегличког таласа према ЕУ. И сада је поновно успостављање контроле привремена мера, али су опасности от притиска избеглица дугорочне, што са своје стране изазива страховања у погледу будућности шенгенске зоне слободног кретања људи. То наводи на горке мисли и није случајно заменица премијера Шведске Аса Ромсон кроз сузе у очима изјавила да су предузете мере „ужасна одлука", док је дански премијер Ларс Локе Расмусен казао да њихово увођење "уопште није срећан тренутак".

Бугарска није члан Шенгенског простора, али је и у њој одјек дешавања снажан. Упркос скептичним коментарима и неким екстремним предвиђањима да се „Шенген распада“, влада Бугарске се и даље залаже за приступање Шенгену. У интервјуу БТА министар иностраних послова Данијел Митов је ставио до знања да ће влада свој захтев за приступање образложити тезом да је Бугарска испунила техничке услове за пријем, у условима избегличке кризе без преседана она добро штити своју границу која је и спољна граница ЕУ. Бугарска очекује да чим овако доприноси заједничкој европској безбедности, она ће моћи и да користи и одговарајуће предности које обезбеђује чланство у шенгенском простору. И мада је ситуација заиста сложена, шеф бугарске дипломатије је чак оптимиста у погледу приступања наше земље Шенгену.

Став који је заузео Митов, у суштини није нешто ново. Он потврђује низ аналогних изјава последњих месеци, с тим што показује да је влада већ превазишла неке унутрашње противречности око своје тактике остварења циља. Донедавно су неки министри износили став да да би Бугарска ојачала своју кандидатуру за чланство у Шенгенском простору, она је мора условити давањем сагласности за пријем избеглица. Други су се, међутим, супротставили овом схватању уз образложење да ће овакво условљавање закомпликовати и успорити остварење циља јер се оцртава да ће избеглички проблем заиста дуго потрајати. Очито је друга теза надвладала.

Премда у влади више нема размимоилажења у ставовима о том питању, остају несугласице између управљача и опозиционих снага. Велика партија у коалицији, ГЕРБ, је категорично „за“ улазак у Шенгенску зону и у томе ужива пуну подршку Групе Европске народне партије. Мањи коалициони партнер - Реформаторски блок, такође је „за“ приступање простору Шенгена, а вицепремијерка Меглена Кунева, која је председница једне од политичких формација у том блоку, изражава жаљење што на почетку прошле године Бугарска није била довољно активна у залагању за постизање тог циља. Према опозиционој Бугарској социјалистичкој партији није нормално да жеља за приступањем Шенгену остане приоритет владе у ситуацији када се у Европи затварају границе, када је безбедност важнија од слободног кретања људи и када услед невиђеног миграционог прилива у друштву јачају расположења против преласка граница без икакве контроле личних исправа. По свој прилици и влада је свесна да је слабо вероватно да код таквог драматичног развоја догађаја у шенгенским земљама питање проширивања Шенген зоне остане на дневном реду. Упркос томе она и даље подсећа партнерске државе из те зоне да је Бугарска кандидат за приступање Шенгенском уговору што би се могло протумачити као израз жеље да наша држава учествује у дискусији о промени начина на који функционише Шенген. Бугарска има право на учешће у њој јер иако није део Шенгенског простора, она је дужна да поштује његова правила што и чини.

Превела: Албена Џерманова