Деци која су највеће богатство и најважнија у нашем животу, посвећени су многи бугарски народни обичаји и традиционални ритуали. Наш народ је гајио посебно поштовање према оним драгоценим особама које су помагале женама да на свет донесу живу и здраву децу. Некад су бабице обично биле искусније старије жене које су биле оличење вековима накупљене народне мудрости и знања о природи, васиони и мистици везаној за рађање новог живота. Бабицама које су и данас уз жену не само док се она порађа, него јој пружају подршку и током трудноће, као и у првим недељама након порођаја, посвећен је посебан празник у бугарском традиционалном календару који се зове Бабин дан и обележава 21. јануара. Обичаји повезани са овим празником воде порекло из паганских времена, а он је био нарочито поштован у доба Препорода. Бабин дан се код нас традиционално слави уз пуно весеља, радости и смеха, јер је Бугарину одувек било важно да се рађају здрава, чила, лепа и паметна деца.

У прошлости је био обичај да још пре изласка сунца на дан празника мајке са малом децом одлазе у кућу бабице и помажу јој да умије руке. Ово ритуално поливање водом симболизовало је поштовање према примаљи и вредностима, чије је она оличење својим хуманим радом.

Многи обичаји и обреди везани за Бабин дан и извођени приликом доласка принове у породицу, током времена су изгубљени или потиснути, а од 1951. године у Бугарској се овај празник обележава као Дан породиљске помоћи, бабица, акушера и гинеколога. Организују се свечаности у којима учествују и породиље. Према ритуалу, породиља сипајући воду даје акушерки да опере руке, ломи се домаћа погача за здравље. Саставни елемент ритуала је освештана вода као симбол здравља и заштите. У Универзитетској болници „Мајчин дом“ у Софији постоји традиција доделе награда „Златне руке“ најбољим професионалцима.

Бабица је један од најлепших, најхуманијих и најодговорнијих позива. Председник Бугарске асоцијације здравствених радника Милка Василева добро познаје посао гинеколошко-акушерских сестара. Она је рекла да се њихов број у земљи смањује због тешког рада и недостатка пристојних плата у системуздравства.

„У већини случајева бабице брину о здравим трудницама, породиљама и младим мајкама, додала је Милка Василева. - Професија бабица носи велику одговорност, а то је здрава трудноћа, безбедан порођај, подршка жене према жени, али пуна је и наде, узбуђења и лепих тренутака. Њихов високи професионализам огледа се у превенцији. Улога гинеколошко-акушерских сестара је изузетно важна, посебно у условима демографске кризе, када се мора учинити све да би се њихов рад користио на најбољи могући начин. Нажалост, у годинама реформи здравства укинута је пракса патронажне неге коју су пре више година бабице пружале будућим мајкама. У таквим центрима оне могу да прате стање жена које имају проблематичну трудноћу, да дају савете породиљама и брину о њима у периоду непосредно после порођаја. Због недостатка бабица у мањим насељеним местима и међу ризичним групама, у којима су жене без здравственог осигурања, оне често немају коме да се обрате. Наше друштво мора одати дужно поштовање раду гинеколошко-акушерских сестара, чија помоћ као да остаје невидљива. Тек на породиљском одељењу жене схвате колико много могу да рачунају на њих и колико је добро имати уз себе искусног и доброг специјалисту да би биле мирне приликом порођаја.“

Данас има све више могућности за адекватно праћење трудноће, односно здравља труднице и плода. Пренатална дијагностика и терапија је специјалност др Марине Михове, гинеколога - акушера у једној од водећих приватних болница у Софији.

„Пренатална медицина помаже да се многи проблеми који су раније примећени, спрече током трудноће, рекла је др Михова. - Ово је веома важан мост према лекарима који раде у порођајној сали, јер омогућује да њихов рад буде успешнији. Пацијенткиње су веома добро информисане шта могу очекивати од лекара и шта представља апаратура која се користи. Информација је важна, јер помаже женама да мирно и објективно приме вести које добијају у нашој ординацији. Када је порођај праћен тешкоћама, он оставља дубок траг у свести. Зато сваке године прве ми професионални празник честитају управо жене које су превазишле највеће препреке у месецима трудноће пре порођаја.“

Превела: Марина Бекријева