Прошле године је Национални историјски музеј у Софији и његове филијале посетило скоро 279.000 људи, саопштено је из прес центра Министарства културе. Најпосећенија филијала музеја је Бојанска црква Светих Николе и Пантeлејмона из средњег века у близини главног града, која дугује своју светску славу фрескама из 1259. године. Овај споменик се налази на Унесковој листи светске културне баштине. Цркву је 2015. године посетило око 49.700 туриста, углавном страних. Око 35.000 туриста је разгледало храм Светих Теодора Тирона и Теодора Стратилата у селу Добарско, недалеко од Банског, који је јединствен по својим зидним сликама. Велико интересовање туриста влада и за Земенски манастир и музеј „Брод „Радецки“ који су такође огранци Националног историјског музеја.

О једном од аспеката рада ове културне институције током 2015. године прича њен директор проф. Божидар Димитров:

„Почетком прошле године, Национални историјски музеј је добио задатак од државног руководства да обнови два изузетно важна симбола бугарске државности: круне бугарских царева и царица и Велику базилику у Плиски, престоници Првог бугарског царства, која је највећа црквена зграда у Европи до ХIV века. Базилика је саграђена у другој половини ІХ века, а Турци су је срушили крајем ХІV столећа. Сама црква дуга је 102 метра, а широка 30 метара. Сазидана је од масивних камених блокова тежине пола тоне. Својом величанственошћу и велелепношћу, она је представљала метафору моћи и стабилности тадашње бугарске државе. Велика базилика је уништена до темеља у ХIX веку када је Митхад паша почео изградњу железничке пруге Русе-Варна. Донедавно, пре почетка рестаурације рушевине храма су биле зарасле у жбуње и коров. Пре тога су завршена археолошка истраживања, јер према међународним захтевима, приликом обнављања одговарајуће грађевине она морају бити потпуно окончана.Од1. новембра смо почели рестаурацију са каменом из каменолома, који је у древности, за владавине кнеза Бориса І, покрститеља Бугара вађен из њих и коришћен за изградњу базилике. На основу најбоље међународне праксе, препоручује се да се, ако је могуће, примењује метода анестилозе, што значи коришћење сачуваних детаља, камена и цигала из зграда старе градње.“

Стручњаци су прикупили камење око базилике и манастира поред ње и проценили да се мали део овог старог грађевинског материјала може користити за реконструкцију базилике. Али око Божића их је очекивало право изненађење. У једној од својих редовних телевизијских емисија Божидар Димитров је рекао да је из историје познато да су по наредби Митхад паше камени блокови базилике поломљени за изградњу железничких насипа.

„Међутим, током моје следеће емисије позвала су ме телефоном два гледаоца која се занимају за историју. Један од њих је чак написао књигу „Историја железничког саобраћаја у Бугарској“. Они су ми рекли да дотично камење није претворено у шљунак, већ је било коришћено приликом изградње железничких станица и различитих припадајућих објеката: торњева за воду, складишта угља и сл. Дали су ми списак објеката за које се зна да су до данас сачувани или су у руинираном стању. Они су напуштени још у време комунизма. Кад сам их видео, остао сам задивљен, јер је то било камење из Плиске. Премијер је наредио да оно буде предато Министарству културе. Према процени архитекте који је израдио пројекат рестаурације базилике, ради се о хиљадама кубних метара камена, што ће омогућити коришћење око 70 одсто старог грађевинског материјала. Црква ће практично бити углавном обновљена са истим камењем које је коришћено приликом њене првобитне изградње, за време владавине кнеза Бориса I. Хвала Митхад паши који нас вероватно гледа са небеских висина да је захваљујући њему сачувано ово древно камење које ћемо сада користити.“

Прошле године влада је издвојила 500.000 лева за обнову храма у Плиски, а ове године се очекује да обезбеди још око 600.000-700.000 лева. Поред тога, проф. Божидар Димитров је покренуо велику донаторску кампању у којој учествују многи Бугари из земље и иностранства, Руси који су се населили у Бугарској. Бугарски лекари Петко Спиридонов и Гаља Колева који живе у иностранству, сваког месеца донирају део својих плата. Васељенски патријарх Вартоломеј I је такође направио донацију за рестаурацију цркве.

Свој допринос кампањи дали су и ученици Четврте основне школе „Кирил Христов“ у Старој Загори. „Разговарао сам са директором школе који ми је објаснио да су деца одлучила да издвоје по 1 лев, који им се свакодневно даје за доручак и да пошаљу новац. У знак захвалности у Старој Загори сам одржао предавање за ове ђаке“, рекао је историчар.

Што се тиче круна бугарских владара, донираним средствима је реконструисана круна коју је папа Иноћентије III поклонио цару Калојану (1197-1207.). Носили су је сви цареви после њега све до Ивана Шишмана. А најновији експонат Националног историјској музеја је круна трачког владара.

Фотографије: Wikipedia и БУЛФОТО