Ове недеље почела је последња сезона серије „Јужни ток“. Пошто је Бугарска 2014. године, под притиском Европске комисије и лобиста из САД, блокирала пројекат изградње гасовода, ускоро ће постати јасно да ли ће она бити винер или лузер у тој саги.
Након почетка демократије у нашој земљи, ове две енглеске речи - „winner“ и „loser“ - постале су модерне и често се користе уместо домаћих „добитник“ и „губитник“. Чини се да је, бар до сада, реч „губитник“ чешће употребљавана када је била у питању заштита наших националних интереса.
Али, оставимо по страни језичке дигресије. У среду је дошло до развоја сижеа, након што су медији проширили вест да руска гасна мегакомпанија „Гаспром“ званично раскида уговор о изградњи гасовода „Јужни ток“, којим је руски гас испод Црног мора требало да се допрема преко Бугарске у Европу, заобилазећи немирну Украјину. Међутим, било је мало медија који су бомбастичним насловима указали на чињеницу да је реч о раскиду уговора само са компанијом „Јужни ток транспорт“ која је била задужена за полагање цеви „Јужног тока“ у офшор делу гасовода, тј. по дну Црног мора од Русије до Бугарске. Прес служба бугарске владе jе муњевито проширила информацију у којој је прецизирано да Бугарски енергетски холдинг и бугарска држава као уговорна страна немају никакво учешће у изградњи морске деонице „Јужног тока“. У прес саопштењу је такође наведено да до сада Бугарска није добила званично обавештење о обустављању пројекта изградње гасовода на територији земље. Другим речима, бугарска фирма везана за реализацију пројекта наставља да постоји. Уосталом, део цеви намењених постављању гасовода по дну Црног мора и даље се налази на лагеру у лукама Бургас и Варна.
Крајем децембра 2014. је за време своје посете Анкари руски председник Владимир Путин изјавио да „Јужни ток“ одлази у историју и истовремено најавио пројекат изградње гасовода „Турски ток“ који је практично требало да својим већим делом користи трасу „Јужног тока“. Кажем „требало је“, јер изгледа да је због кризе између Москве и Анкаре изазване обарањем руског војног авиона од стране турског Ратног ваздухопловства, и „Турски ток“ већ замрзнут. Интрига је постала још замршенија, након што је у четвртак „Гаспром“ одлучио да ће свој рад на имплементацији овог пројекта држати у поверљивости. Неколико дана раније је бугарски дневни лист „Стандарт“ известио о могућем обнављању пројекта гасовода „Јужни ток“, али је ту информацију демантовао како премијер Бојко Борисов, тако и руски министар енергетике Александар Новак.
У овом контексту, премијер Борисов је одушевљено почео да говори о „Бугарском току“, и, конкретније о изградњи гасног чворишта „Балкан“ у близини Варне, у које би се доводио гас из Азербејџана, Румуније и … Русије. По речима председника бугарске владе, Европска комисија неће имати ништа против тога, ако буду испоштовани захтеви Трећег енергетског пакета ЕУ. А Бугарска ће почети да зарађује милионе од транзита гаса у земље источне и централне Европе. Међутим, да ли неко не прави рачун без крчмара? Да ли је Борисов сигуран да ће „Гаспром“ опростити Бугарској због неуспеха пројекта „Јужни ток“ и почети да упумпава гас у чвориште „Балкан“? Јер ни азербејџански ни било који други гас не би били у довољним количинама да би се остварила хипотетичка сврха чворишта.
Није потребно бити експерт да би се схватило да је на крају крајева ситуација једноставна. Русија има интерес и све већу потребу да свој гас продаје Европи. С друге стране, Европа не може да задовољава своје потребе без руског гаса, ма колико се говорило о диверсификацији и сл. Дакле, ускоро треба очекивати неки расплет ове ситуације. Можемо се само надати да онда Бугарска неће испасти главни лузер у саги око пропасти пројекта „Јужни ток“.
Превела: Марина Бекријева
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања. „Прихватио сам и потписао њихове главне захтеве и послао их,“ прокоментарисао је захтев формације..
Атина ће модернизовати грчку војску до 2030. године Министар одбране Грчке, Никос Дендијас, изнео је пред Парламентом свеобухватан план реформе оружаних снага, који обухвата значајне промене у копненој војсци, морнарици и ваздухопловству...
На конференцији за новинаре одржаној у Парламенту, Дејан Николов, председник софијског огранка странке „Препород“, објавио је да по прорачунима његове странке број купљених гласова износи између 400.000 и 500.000. Према статистичкој анализи одступања..
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања...
Атина ће модернизовати грчку војску до 2030. године Министар одбране Грчке, Никос Дендијас, изнео је пред Парламентом свеобухватан план..