Из банкарског сектора опет стижу запањујуће вести. За разлику од сасвим недалеке прошлости када је јавност обавештавана о стечајима, хитним мерама које држава предузима да би спасила неке значајне финансијске институције или пак о великом проценту проблематичних и ненаплативих кредита, очито нам су почеле да цветају руже. Што нас опет доводи у стресну ситуацију. Зато што раст годишње добити банака од 20% уз истовремено снижење основне каматне стопе на ниво од 0% нису ствари на које су се Бугари навикли.
Банке су крцате парама – и властитим новцем, и депозитима. Властита средства су у току једне године нарасла за више од 450 млн евра, а депоновани новац је повећан за 2 млрде евра и премашио 21 млрду евра.Све те бројке биле би охрабрујуће да није била посреди забрињавајућа ситуација. Новца у банкама је све више, док су кредити у паду. Другим речима ове хрпе новца никоме у реалној привреди не користе. То је пак један од разлога да се упитамо одакле банкама та енормна добит и грађанима та импресивна штедња у ситуацији када је економски раст у земљи више него скроман - 3%. Инвестиције су недовољне, потрошња је смањена или бар њен ниво није у стању да објасни оволику добит и уштеђевине. Управо обрнуто – инвестиције долазе махом из Брисела, док је потрошња осетно смањена због нежеље Бугара да троше с муком зарађени новац у временима када нимало није искључено да остану без доходака.
Тај дебаланс између брда пара и веома скромне пословне активности приморала је Централну банку да референтну каматну стопу спусти на 0%. То би требало да доведе до појефтињења кредитног ресурса који стоји на располагању привреди и домаћинствима. У крајњој линији оваква каматна стопа требало би да подстакне економско оживљавање. Бугарска је земља у којој је на снази валутни одбор и због тога ће позитивни ефекат од смањења основне каматне стопе бити занемарив, али то је једини паметни, законски дозвољен потез, који би могла да учини Бугарска народна банка.
20% -ни раст банковне добити и референтна каматна стопа од 0% коју је одобрила Централна банка – тај дијапазон је стварно превелик, па није могуће да једно не утиче на друго. Који ће бити позитивни, а који негативни ефекти тек има да видимо. Једна друга ствар је већ сада позната, а управо то да ће све бугарске банке ове године бити подвргнуте стрес-тестовима и актива свих њих ће бити проверена. Циљ је да се открију ко су "труле јабуке" међу њима (тако их је пре неко време назвао амбасадор једне западне земље у Софији), да се очисти њихов портфолио и да се ојачају до степена који ће им омогућити да издрже евентуалне ударе на тржишту, који су само пре годину дана упропастили четврту по величини бугарску банку (КТБ). Најновији подаци о добити банака и смањењу проблематичних и ненаплативих кредита уливају оптимизам у погледу стабилности банкарског система Бугарске.
Превела: Ана Андрејева
У одговору на критике председника Румена Радева да институције касне са успостављањем механизама за контролу цена, вицепремијер Гроздан Караџов уверио је јавност да ће Влада предузети све неопходне мере како би спречила могуће шпекулације током..
Један од наших главних приоритета је враћање поверења у Бугарску као поузданог економског партнера и перспективну локацију за инвестиције и пословање. Активно ћемо радити на очувању економске и финансијске стабилности у земљи, на повећању..
Бугарска за сада неће подносити захтев за ванредни извештај о конвергенцији – кључни корак за улазак у еврозону. Ово је са скупштинске говорнице поручила министарка финансија Теменужка Петкова. Она је навела да је на састанцима са европским..
Годишња инфлација у еврозони убрзала је у јануару 2025. године, достигавши 2,5%, у поређењу са 2,4% претходног месеца. У Бугарској је инфлација у јануару..