Након што су 11. фебруара левица и Покрет за права и слободе поднели предлог о изгласавању неповерења влади због здравствене политике коју спроводи, идуће недеље парламент треба да донесе одлуку по том питању. Међутим, постоје озбиљне индикације да здравство није главни разлог за то гласање, а и реалан однос снага у законодавном телу, наговештава још једну стерилну политичку дебату и негативан расплет.
Идеја о гласању о неповерењу родила се међу представницима социјалистичке партије у јануару. На консултацијама са Покретом за права и слободе, осим здравствене политике су разматрани и други разлози за обарање владе какви су проблеми са унутрашњом безбедношћу и демографијом. А грешке у систему судства, корупција и организовани криминал који су присутни у последњем извештају Европске комисије о Бугарској, уопште нису разматрани као могући наводи за гласање о неповерењу, тако да је, по свему судећи, подносиоцима предлога важно једноставно имати дебату. С друге стране, да би гласање било успешно, против владе треба да се изјасни 121 посланик, док левица има свега 38, а Покрет – 30. Чак и ако већ сигурним гласовима два независна посланика додамо и друге, немогуће је достићи потребан број. Подносиоци предлога то одлично знају, али је за њих јавна расправа важнија од неуспеха. Циљ није пољуљати владу, него проверити какав је однос снага у парламенту после потреса у Покрету за права и слободе и тензија у Реформистичком блоку, који је учесник владајуће коалиције, као и тестирање степена подршке управљачима од стране невладајућих политичких формација АБВ и Патриотски фронт.
Очекивани негативни расплет ће, по свему судећи, још једном потврдити тужну бугарску традицију да већ четврт века немамо успешног изгласавања о неповерењу влади и да се ти предлози користе само као инструмент дебата, а не као законско средство за промену власти. Није случајно да је премијер Бојко Борисов демонстрирао завидан ниво спокоја коментаришући да „треба да гласамо о неповерењу, јер би у противном влади било теже…“ И с разлогом, тим пре што је његова прва влада одолела четири таква предлога – у октобру 2010. због здравствене политике, у јуну 2011. због неуспеха антикризне политике, у јулу 2011. због одржавања унутрашње безбедности и јавног реда, и у априлу 2012. због обустављања пројекта изградње НЕ „Белене“ и срозавања државне енергетске политике.
С обзиром на актуелне политичке околности можемо само да претпостављамо да ли у одговор на евентуални неуспех предлога о изгласавању о неповерењу влади, Борисов неће поновити свој омиљени потез из јануара 2011. г., када је у одговор на предлоге опозиције тражио од посланика изгласавање поверења и добио га.
Превод: Александра Ливен
Председнички савет групе „Обновимо Европу“ (Renew Europe) у Европском парламенту једногласно је одлучио да препоручи искључење партије „Покрет за права и слободе“ (ДПС) из свог чланства због деловања њеног председника, Дељана Пеевског. Како је..
Албанија и Црна Гора направиле значајан напредак у евроинтеграцијама током 2024. године Лидери Европске уније састали су се 18. децембра са својим колегама из земаља Западног Балкана. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен..
Лидер ГЕРБ-а, Бојко Борисов, изјавио је да његова странка неће подржати ниједан део предложеног буџета за 2025. годину. У изјави за новинаре у Парламенту, Борисов је нагласио да је неопходно укинути закон који обавезује Министарство финансија да..
Преговори о формирању редовне владе у оквиру 51. сазива Народног собрања тренутно су у застоју. Прошле недеље, ГЕРБ-СДС је објавио да прекида..
Партије ГЕРБ-СДС, „Демократска Бугарска“ (ДБ), Бугарска социјалистичка партија (БСП) и „Постоји такав народ“ (ИТН) настављају интензивне преговоре о..