На свом састанку у Прагу земље Вишеградске четворке су одустале од радикалног инсистирања на брзом стварању „резервног граничног система“ на линији Бугарска-Македонија, који би зауставио прилив избеглица из Грчке. У завршном документу форума, државе Вишеградске групе су дипломатским тоном признале да постоји опасност од стварања нових линија поделе у Европи и рекле да желе „снажну ЕУ“. До одустајања је вероватно дошло под притиском Немачке која је, према премијеру Словачке Роберту Фицу, пре форума у Прагу дипломатским каналима оштро поставила питање о томе да се Вишеградска група, Бугарска и Македонија усуђују да разматрају заштиту спољних граница ЕУ.
Идеја о изградњи резервног граничног система у циљу заустављања прилива избеглица из Грчке ипак остаје, али као план „Б“, уколико заједничке мере ЕУ за спречавање миграције не успеју.
Као што се очекивало, у Прагу је премијер Бојко Борисов потврдио да је Бугарска против изградње ограде на својој граници према Грчкој и одбранио већ познати став који је дан раније изразио и у разговору са немачком канцеларком Ангелом Меркел да се миграциони притисак може зауставити само заједничким мерама ЕУ. Према председнику бугарске владе, делимично јачање контроле на бугарско-грчкој и македонско-грчкој граници неће довести до решења проблема, већ се само променити миграционе руте. Због тога званична Софија брани тезу да је на краткорочном и средњорочном плану од првостепеног значаја за савладавање миграције ефикасна контрола спољних граница Европске уније, какве су и копнене границе Бугарске и Грчке са Турском. Министар спољних послова Данијел Митов је изјавио да ће Бугарска инсистирати да се на овим границама спроведе операција НАТО, ако пре тога операција војне алијансе дуж грчко-турске морске границе доведе до резултата. За ангажовање НАТО-а залажу се и земље Вишеградске групе. Повећање посвећености војно-политичког пакта проблему миграната било би у сазвучју са жељом неких земаља да се у његово решавање укључе и националне армије, али би уједно ојачало присуство НАТО у региону, чему се Русија оштро противи.
На самиту у Прагу је бугарска делегација такође инсистирала на затварању свих спољних граница ЕУ, а не само оних са Турском како би мигранти могли легално прећи само преко граничних прелаза. Тиме би се омогућила њихова потпуна регистрација, као и прављење јасне разлике између легалних и илегалних миграната, између избеглица и економских миграната. Бугарска се одавно залаже за такав приступ како би се зауставио прилив миграната из земаља које нису извор миграције због ратних конфликата, већ због социјалних и економских разлога. С тим у вези, у Прагу су се земље Вишеградске четворке, Бугарска и Македонија заложиле за ближу сарадњу између националних граничних и обавештајних служби.
На састанку у чешком главном граду „непокорна“ Вишеградска четворка је направила уступке у погледу неких својих радикалних ставова у име заједничке политике ЕУ и формирала став који ће изнети на самиту Уније о мигрантској кризи 18. и 19. фебруара у Бриселу. Дан раније, 17. фебруара у Аустрији ће бити одржан други састанак уз учешће 11 држава, међу којима су и Немачка и Француска, а на којем ће бити представљена и Турска. Интензитет дијалога на свим нивоима показује да су земље ЕУ свесне озбиљности мигрантске кризе и хитности са њом повезаних проблема. Али такође показује да заједничке политике за превазилажење ове кризе, о којој се толико много и толико дуго говори, још увек нема.
Превела: Марина Бекријева
Зорану Милановићу недостајало 0,91% да у првом кругу освоји други председнички мандат Актуелни председник Хрватске Зоран Милановић, кандидат опозиционе Социјалдемократске партије, остварио је убедљиву победу у првом кругу председничких избора,..
Преговарачке екипе партија ГЕРБ-СДС, „Демократска Бугарска“, „БСП-Уједињена левица“ и „Постоји такав народ“ разматрале су предлоге за нацрт споразума о будућем управљању. Како је ГЕРБ саопштио на својој фејсбук страници, састанак је одржан у Народном..
Одлука о пуноправном чланству Бугарске у шенгенском простору од почетка 2025. године представља историјски догађај, како за саму земљу, тако и за њене односе са суседним државама чланицама ЕУ – Румунијом и Грчком. Шта је обележило билатералне односе..