У 2016. европска привреда је почела да се опоравља после велике финансијске кризе од 2008. г. Процес обнављања у економији још увек није достигао онај степен који сви бисмо желели да видимо, изјавио је шеф представништва ЕК у Бугарској Огњан Златев за време презентације Европског инвестиционог плана у Софији, познатијег као Јункеров план. Тај план нуди систематски приступ решавању проблема раста европске привреде, изјавио је Огњан Златев и додао:
„То што расположиве финансије нису унапред регионално расподељене довешће највероватније до тога да ће их најбоље искористити они који су најактивнији и најспособнији да понуде добре пројекте. Ето зашто ЕК удружује своје напоре са групом Европске инвестиционе банке и са бугарском владом како би помогла у стварању погодног амбијента за јавни и приватни сектор и максимално искоришћавање могућности које тај план пружа.“
По речима заменице министра финансија Карине Караиванове главни циљ Европског инвестиционог плана је да мобилише капитале приватног сектора:
„Он је успостављен са таквим циљем зато што после финансијске и дужничке кризе у Европи јавном сектору је потребно време за консолидацију и смањење износа дуга и дефицита. Јавне инвестиције су у паду што је резултат поштовања обавеза преузетих Пактом о стабилности и расту.“
С тим у вези идентификују се три препреке. Прва је то што расположиви пројекти којима је потребно финансирање крију ризик већи од оног који су инвеститори у стању да преузму. Друга препрека је отежани приступ финансирању, а на трећем месту су регулаторне и админстративне препреке. Јункеров план води рачуна о главним проблемима са којима се суочавају инвеститори.
Европски инвестициони план има три стуба. Први стуб је Европски фонд за стратешке инвестиције /ЕFSI/, који је покренут на темељу гарантије коју пружа Европска комисија. ЕУ и Европска инвестициона банка скупиће 21 милијарду евра. Као задатак се поставља додатни подстицај приватних инвестиција од преко 315 милијарди евра које би биле уложене у реализацију нових пројеката. Досада су одобрени пројекти у 22 државе, укључиво и у Бугарској. Други стуб предвиђа успостављање ХУБ-а за пружање савета инвеститорима (European Investment Advisory Hub) и Европског инвестиционог пројектног портала (European Investment Project Portal).
„Основна намера са којом се успоставља ХУБ за пружање савета инвеститорима је да предузетницима помогне да припреме техничке пројекте на начин који би омогућио њихову бржу и квалитетнију реализацију. Тај ХУБ ће пружати обухватне консалтинг услуге које ће предузетницима помоћи да реше комплексне задатке пројектног структурирања, управљања и финансирања. Такви задаци су рецимо припрема тендерске документације или редоследа активности у склопу појединих пројеката у циљу израде оптималног календара рокова и постизања максималне ефикасности у извршењу пројеката“, изјавио је Васил Георгијев – старији економиста у Главној дирекцији за економска и финансијска питања ЕК.
Трећи стуб Јункеровог плана односи се на идентификовање препрека пред инвестицијама и израду мапе пута која ће корак по корак уклонити специфичне регулативе у појединим секторима који сметају инвеститорима.
Бугарска развојна банка спремна је да у тој иницијативи учествује тако што додели ресурс за суфинансирање пројеката одобрених од стране Европског фонда за стратешке инвестиције у износу од 100 милиона евра. На свом сајту Министарство финансија је обезбедило посебно структурирану информацију о Јункеровом плану и његова три стуба. Министарство финансија се такође ангажује на прикупљању и недовршених пројеката и на повезивању њихових извођача са Бугарском развојном банком, која је на основу меморандума, потписаног са Европском инвестиционом банком обучена да пружа консултације о томе у којој се фази развоја налази сваки пројекат и које су његове шансе да буде финансиран у оквиру Европског фонда за стратешке инвестиције.
Превела: Ана Андрејева
Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..
НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..
За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..