Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

ЕУ и Анкара отвориле нову економску нишу - трговину мигрантима, Бугарска укључена у шему

Анкара и Брисел су се договорили око избеглица, али питање које ће бити дугорочне последице тога и ко ће их плаћати остаје отворено.
Фотографија: ЕПА/БГНЕС

Пре четири дана, у петак постигнута је нагодба. Брисел и Анкара су се договорили о покретању трговине мигрантима. Бугарска је, као земља чланица ЕУ, укључена у ту шему. Посматрачи су ово ценкање оценили као цинично и вероватно нису далеко од истине. Али једна ствар је сигурна - после 18. марта Европска унија више није иста.

Какав је договор постигнут између председника Европског савета Доналда Туска и турског премијера Ахмета Давутоглуа? Као прво, рачунато од 20. марта, Грчка ће моћи да враћа у Турску илегалне мигранте који стижу на њена острва. Према споразуму, ЕУ ће прихватити сваку легалну сиријску избеглицу за сваког мигранта без докумената који ће бити враћен Турској, по принципу један за један, при чему ће њихов максималан број износити 72.000. Избеглице ће бити распоређене међу земљама чланицама ЕУ. Други елемент споразума је да ће ЕУ исплатити Турској 3 милијарде евра, формално за збрињавање избеглица смештених у камповима на турској територији. ЕУ се обавезала да, када тај новац буде потрошен, до краја 2018. године припреми исплату још 3 милијарде евра. Као треће, у априлу ће бити отворено 33. преговарачко поглавље у приступним преговорима Турске са ЕУ које се односи на буџет, а крајем јуна турски држављани ће већ имати могућност да путују у ЕУ без виза.

Анкара врло добро зна да је због своје садашње унутрашње политике све даље од критеријума за чланство у ЕУ. Отварање преговарачког поглавља не значи ништа. Анкара такође врло добро зна да како би дошло до укидања виза за турске држављане, мора да покрије још 35 критеријума, што захтева много времена и добру вољу. С друге стране, враћање илегалних миграната са грчких острва у Турску није проблем. Помоћу личног документа издатог за свега неколико сати, сваки илегалац може постати легални мигрант и да буде званично послат у ЕУ.

Дакле, показало се да је у питању пре свега новац. Анкара је постигла свој циљ - она ће добити 6 милијарди евра од европских пореских обвезника да би збринула 2,7 милиона избеглица смештених у камповима на турској територији. Међутим, Брисел се не сме заваравати да ће се све завршити на ових шест милијарди. Ови кампови су већ постали „средство за производњу“. „Роба“ коју они производе, односно опасност да мигранти могу бити пуштени у западну Европу, ипак ће морати да се пласира и убудуће.

У другој рунди преговора ЕУ са Турском у Бриселу, Бугарску је представио премијер Бојко Борисов. Након прве рунде одржане 7. марта, он је упутио писмо Бриселу у којем је инсистирао да се Турској враћају илегални мигранти не само са грчких острва, већ и са границе Бугарске са Турском. Овај захтев практично није укључен у споразум. Ипак, договорено је да Анкара не дозволи отварање нових мигрантских рута према Бугарској. Након што су Туск и Давутоглу постигли договор, премијер Борисов је изашао са састанка и није дао изјаве новинарима.

За сада је новчани допринос Бугарске у „трговини“ мигрантима скроман у поређењу са милијардама евра. Износ квоте за нашу земљу је 5,9 милиона евра, али према прогнозама, ова сума ће се у наредних годину-две дана утростручити. Такође према утврђеним квотама за релокацију, Бугарска ће од договореног броја избеглица, њих 72.000, примити 1.200. Поводом обећања Турске да не пушта мигранте према Бугарској, званична Софија је поново изјавила да припадници војске и граничне полиције остају на граници, јер, као што је и сам премијер Борисов рекао, процеси тамо су неконтролисани.

Након 18. марта 2016. године ЕУ је постала крхкија и рањивија. Она је одустала од својих вредности ствараних годинама. Брисел је био морални путоказ, али данас тргује у храму, укључујући и са онима који газе елементарна људска права у својој земљи.

Превела: Марина Бекријева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Гажење парламентарне традиције је знак дубоке африканизације бугарске политике

Јуче је нови, 51. сазив Народног собрања почео са радом. Као и у последња три бугарска парламента избор председника показао се озбиљним изазовом пошто нико од два кандидата – Раја Назарјан (ГЕРБ-СДС) и Андреј Цеков (“Настављамо промену –..

објављено 12.11.24. 12.35

ГЕРБ–СДС започиње консултације у Парламенту

Коалиција ГЕРБ–СДС почеће са политичким консултацијама у 51. сазиву Народног собрања, саопштио је прес центар ГЕРБ-а. Преговори ће започети 13. новембра, када су заказани први састанци у Парламенту: у 8.30 часова са коалицијом „БСП – Уједињена левица“..

објављено 12.11.24. 12.15

Борисов предложио четворну коалицију

У кулоарима Народног собрања, лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов представио је иницијативу за формирање владе на чијем би челу био лично он. Према његовом предлогу, такав кабинет био би састављен без учешћа „ДПС – Нови почетак” Дељана Пеевског, „Алијансе за..

објављено 11.11.24. 16.21