Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Посланици у конфузији: комисија „Турска – Русија“ угашена пре него што је започела са радом

БНР Новини

Посланици су се покајали и распустили скандалозну привремену комисију „Турска – Русија“ коју су формирали 19. фебруара ради проучавања чињеница и околности око тврдњи да се те две државе мешају у унутрашњу политику Бугарске. Тако су се нашли у смешној конфузији. Решење о формирању одбора је без преседана у новој бугарској историји а и није ни постало јасно шта тачно и како ће проверавати посланици.

Идеја о настанку комисије родила се пошто је опозициона партија Покрет за права и слободе протерала свог лидера Љутвија Местана, те је он одмах тражио заштиту у турској амбасади у Софији. Касније је Местан основао своју партију у Бугарској уз подршку, како се говорило, Анкаре. Русију пак су „додали“ реформатори, према којима неке бугарске политичке партије систематски заступају интересе Москве.

Реакција Анкаре и Москве није закаснела. Турски амбасадор у Софији Сулејман Гокче је окарактерисао сумње о интервенисању као „веома тужне и жалосне“. Кремљ пак је оптужио Бугарску у „неомакартизам“ и окарактерисао одбор који је Народно собрање формирао као „апсурдан“ и „манифестација цинизма“ и то уочи обележавања 138. годишњице Ослобођења Бугарске од турског ропства 3. марта управо захваљујући победи Русије у Руско-Турском рату из 1877-78. г.

Међутим, дошло је и до једне неочекиване реакције, оне премијера Бојка Борисова. Он је запретио прстом и прекорио посланике из његове владајуће партије ГЕРБ да су погрешили. „Ништа добро нам неће донети та комисија“, рекао је Борисов, подвукавши да је тек стигао да „ојача“ наше односе са Турском и Русијом и наредио одмах растурити је. И то се десило прошле среде при чему управо гласовима оних који су је основали.

Можда је најтачнија оцена свега што се дешава она истакнутог бугарског историчара академика Георгија Маркова: „Та је комисија била сувишна. Држава има довољно органа који знају у којој мери утицај Русије и Турске у Бугарској прекорачује Закон. Познато је да Русија и Турска добро пропагирају у Бугарској, јер поседују властите механизме економског, политичког, верског и културног утицаја“.

Супротног става је лидер националистичке партије ВМРО Красимир Каракачанов: „Таква комисија треба да постоји, али не сме да се усредсређује на Турску и Русију, већ треба да укључи и друге земље – САД, суседне земље, па чак и неке чланице ЕУ, које се брутално, безобзирно мешају у унутрашње послове Бугарске“.

Хука и бука око мртворођене комисије „за истрагу чињеница и околности везаних за тврдње о мешању Турске и Русије у унутрашњу политику Бугарске“ наводи на два тужна закључка. Први је да својим неадекватним понашањем, родни посланици могу да нашкоде, при чему не намерно, националним интересима Бугарске како на краткорочном, тако и на дугорочном плану. Као друго, харизматични премијер све чешће доноси једноличне одлуке о томе како да гласају посланици, што је штетно за једну парламентарну демократију која је поред осталог члан ЕУ.

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Јордан Иванов

„Демократска Бугарска“ предложила да се гласа за Силвија Кирилова за председника парламента

Из коалиције “Демократска Бугарска“ су предложили коалицијама ГЕРБ-СДС и "Бугарска социјалистичка партија – Уједињена левица“, да током седмог покушаја избора председника парламента по 7 њихових посланика и 7 посланика из редова „Демократске Бугарске“..

објављено 28.11.24. 13.25

Пропао и шести покушај народних посланика да изаберу председника парламента

Бугарски посланици су у пракси доказали да ако се иста ствар више пута ради на исти начин, не може се очекивати другачији резултат. Данас су се они окупили у пленарној сали ради шестог покушаја избора председника парламента, који се поново показао..

објављено 27.11.24. 15.20

Шансе за избор председника 51. сазива Парламента минималне

Уочи још једног у низу покушаја избора председника Парламента, народни посланици су прилично скептични. Четири кандидата су у трци за ову функцију: Раја Назарјан из ГЕРБ-СДС-а, Наталија Киселова из "БСП-Уједињена левица", Петар Петров из "Препорода" и..

објављено 27.11.24. 10.47