Рушење складишта дувана у Пловдиву и Харманлију поново је на дневни ред ставило питање очувања споменика културе. Широм земље постоје на стотине зграда проглашених споменицима културе које су данас препуштене зубу времена или се намерно уништавају. Разлог за то су недовољни административни капацитет и одсуство интересовања за овај проблем код општинских одборника и председника општина. Управо ова незаинтересованост изазвала је оштру реакцију јавности против нехата и приморала парламент да хитно усвоји измене Закона о културним добрима. Једна од измена предвиђа да бригу о споменицима културе преузму општине, а не Национални завод за заштиту непокретног културног наслеђа. На тај начин пројекти рестаурације, реновирања или рушења споменика културе ће се приоритетно разматрати. Сагласно изменама Закона уводи се и принцип прећутне сагласности према коме ће се уколико у року до два месеца пројекти не буду усаглашени, приступати њиховој реализацији. Архитекти и експерти за културно наслеђе су изјавили да су измене закона веома погрешне јер општине немају ресурс за обављање послова који ће бити у њиховој надлежности, а поред тога не познају добро објекте. Они су се категорично изјаснили против прећутне сагласности јер верују да ће резултирати рушењем културних споменика. Реформа је потребна, али се она мора спроводити на темељу комплетне стратегије очувања културне баштине. Овај став изнео је и Стефан Белишки – представник Међународног савета за споменике и споменичке целине /ICOMOS /. Он је изјавио да се професионална заједница још од доношења овог Закона 2009. г. залаже за решавање проблема у вези са њим:

Предлажемо одржавање широке јавне дискусије у циљу израде националне стратегије заштите културних добара. Потребно је хитно изградити савремену информациону базу о културним добрима. Реч је о дигитализацији, ажурирању и усаглашавању режима заштите културног наслеђа.

Главна тема недавно одржане расправе парламентарног Одбора за културу и медије била је одсуство традиција, средстава, контроле, доступног електронског регистра културних добара. Шта се мора с тим у вези променити? Ево шта каже Вили Лилков који је парламенту поднео на разматрање предлоге стручњака Форума "Културно наслеђе":

Има неколико битних ствари које су важније од било каквих административних реформи и измена у овој сфери. Као прво, треба ажурирати Регистар непокретних културних добара јер је одавно рађен. Он укључује неке објекте који нису споменици културе, а истовремено у њега нису уписани објекти који морају уживати посебну заштиту. Као друго, овај регистар треба дигитализовати и учинити га јавно доступним. Даље – директора Националног завода за заштиту непокретног културног наслеђа треба да именује министар културе након посебног конкурса. С друге стране, што се општина тиче, оне морају стриктно поштовати све нове одредбе Закона о културним добрима. Уколико се не спроведе озбиљна реформа целокупног система, све остале измене попут увођења прећутне сагласности или формирања подручних јединица за културну баштину биле би непотребне.

Проблем очувања споменика културе постоји одавно, али је до сада законодавац увек одлагао његово решење. Као резултат тога многе лепе зграде више не постоје, а на њиховом месту подигнуте су нове које одударају претерано од свог окружења. Полако, али сигурно градови губе свој шарм и претварају се у бетонску џунглу. Европски градови развијају културно-историјски туризам и привлаче милионе туриста. Бугарска такође има потенцијал за развој овог туризма као и готову стратегију у том правцу. Међутим, уколико Закон о културним добрима остане у садашњем облику, морамо се спремити за велике губитке.

Превод: Албена Џерманова