Једна од најпознатијих зграда из доба Националног препорода – метох у Истанбулу, постаће музеј. Зграда се налази на Златном рогу, преко пута бугарске цркве Светог Стефана, јединог гвозденог храма у источно-православном свету. Храм и метох су изграђени средином 19. века када је у Цариграду живела велика бугарска заједница. Град на Босфору је одувек био центар културе, трговине, раскршће цивилизација и религија. Ево шта је за слушаоце Радија Бугарска рекао директор Националног историјског музеја Божидар Димитров.
„Према неким изворима, бугарска заједница у Истанбулу је у једном тренутку бројила и до 60.000 људи, већину су чинили имућни људи, власници радњи у којима су се изводиле велике државне наруџбине. Управо ови људи су после Кримског рата повели тзв. црквено-ослободилачку борбу. Ово није била обична црквена борба за бугарску егзархију и патријарха како би Бугари заживели самостални живот изван Васељенске патријаршије, у којој су се нашли после 1393. године када је Трновград пао под турску власт. Наши сународници су, у ствари, хтели да одређивањем црквених граница покажу докле се простиру границе наше етничке територије. И једног дана, када се створе повољне околности, да их претворе у политичке границе Бугарске.“
Метох је био стециште Бугара из различитих професија. Служио је за прихватилиште, семинарију и место за окупљање бугарских исељеника који желе да нешто више сазнају о последњим догађајима у домовини. У метоху је руком писано 20 листова и часописа. У тој згради је отворена и прва бугарска школа у главном граду Османског царства.
„Дуги низ година је зграда била напуштена, али смо је захваљујући средствима, која је издвојила бугарска влада, успели у последњих пет година обновити, тако да је данас она повратила свој некадашњи изглед. Наш задатак је да је претворимо у музеј. И ми ћемо то учинити. Ово је финална етапа – најслађа за мене као потомка исељеника из Тракије, пошто је моја породица пореклом са једног малог села изнад Истанбула. Дакле, биће ми право задовољство да то урадим. И то ће ми бити својеврсни морални дуг према прецима. Имамо довољно докумената, фотографија, крстова, путира из различитих цркви и још пуно ствари. Мислим да ћемо за 24. мај, празник бугарске просвете и културе и словенске писмености, успети да отворимо овај музеј на Златном рогу у Истанбулу.“
У музеју ће бити изложена стална поставка посвећена бугарској заједници у Истанбулу и историји Бугарске егзархије.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Данас се навршава 131 година од рођења бугарског цара Бориса III, владара који је у колективном сећању свог народа остао упамћен као "цар-ујединитељ". Његов син, Симеон Сакскобурготски (Симеон Сакс-Кобург-Гота), у једном од својих ретких интервјуа,..
У митроплитској катедрали Свете Недеље у Софији архијереји БПЦ су служили заупокојену Свету литургију игуману светогорског манастира Зограф, Високопреподобном схиархимандриту Амвросију, који је након краће болести 27. јануара 2025. године уснуо у..
Археолошка ископавања у кварту Калето, у граду Лом на обали Дунава, открила су остатке римских одбрамбених утврђења која датирају из I века нове ере. Тим предвођен гл. ас. др Владиславом Живковим из Националног археолошког института са музејем при..
Данас се навршава 131 година од рођења бугарског цара Бориса III, владара који је у колективном сећању свог народа остао упамћен као "цар-ујединитељ"...