Акционе сцене на бугарским границама изазвале су контрадикторне емоције и родиле узбуркане мисли током протекле недеље. Пре неколико дана на YouTube-у се појавио спот који показује како су здрави Бугари „ухапсили“ тројицу Авганистанаца који су илегално прешли границу са Турском, оборили их на земљу и везали им руке иза леђа. Један од Бугара виче на енглеском: Go back to Turkey, now! Ова група сама себе одређује као „Цивилни одред за заштиту жена и вере“. Међутим, тај је спот привукао пажњу не само бугарске јавности. ТВ канал „Ал Џазира“, на пример, оптужио је Бугарску да се нехумано односи према мигрантима.
Тим поводом премијер Бојко Борисов је некако овлаш рекао да је „свака помоћ пограничној полицији и држави добродошла“. Од те изјаве његовој PR-екипи је „зашло за нокте“ и одмах га посаветовала да прецизира да ова „помоћ треба да буде у оквиру Закона“. Шеф Пограничне полиције Антонио Ангелов пак је изјавио: „Акције те групе су незаконите, хапшење лица је у надлежности само полицијских органа“. Све се завршило интервенцијом тужилаштва. Државни тужилац Сотир Цацаров је саопштио да је ухапшен вођа скандалозног волонтерског одреда: Петар Низамов са надимком Перата коме прети до 6 година затвора за незаконито хапшење људи.
Перата је добро познат полицији, а то што ради са својим „другарима“ није преседан. Прошлог месеца настала је велика граја око првог „ловца“ миграната – Динка из Јамбола. Данас се прича да број волонтерских одреда на граници са Турском расте из дана у дан. Очигледно се ради претежно о групама рецидивиста, људима из андерграунда, који пљачки, отимању, трговини дрогом и оружјем итд. сада додају и нови злочин – „лов“ и пљачкање миграната на граници.
Овде се логично намеће и питање Сотиру Цацарову. Када Погранична полиција ухапси групу људи који су незаконито прешли границу и одреди који од њих траже азил, да ли за остале, мислим на економске мигранте и/или, не дај Боже, радикалне исламисте, важе бугарске законе? Није ли илегални прелазак границе незаконит? Досада нисам чуо о суђењу особама због кршења државне границе. И још. Ако ми у кућу уђе лопов и ја га, цивилни, оборим на земљу и вежем му руке иза леђа, да ли ћу добити затворску казну за „незаконито хапшење“ човека?
„Оборити некога на земљу и везивати му руке није израз патриотизма“, тврди у интервјуу листу „Стандарт“ посланик из Реформистичког блока Антони Тренчев. „Бугарски грађани треба да бране своју домовину“, одговара Јулијан Ангелов, секретар посланичке групе Патриотског фронта. Из ВМРО пак нуде бесплатну адвокатску заштиту члановима волонтерских одреда.
Тужно је то да „лов“ миграната сведочи о немоћи власти да брине о миру грађана и очувању државе. Зашто? С једне стране, испада да у Бугарској могу да „ничу“ свакојаке формације, групе, одреди и шта све не. Сасвим је могуће да ме чим дође сезона брања печурки у шуми неки силеџија, на пример из „Волонтерског одреда за очување природе од гљивара“, обори на земљу и веже. С друге стране, сам чин постојања одреда за „лов“ миграната сведочи да власти нису у стању да ефикасно чувају границе земље. Не желим да коментаришем неке јеретичке хипотезе да ти одреди практично сметају корумпираним граничним полицајцима да бране – свакако за новац – шверцере имиграната.
Ближи се лето. Расту и страховања да Бугарску може да запљусне нови талас миграната с грчке и с турске границе. Влада шаље војску да помаже полицији. У пограничним насељима људи су категорични да могу да формирају волонтерске одреде и да помажу МУП-у да обезбеђује границу. Ситуација данас је таква.
Само да нам лето не буде исувише „вруће“.
Превод: Александра Ливен
У Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
У сени прошлонедељног одобрења новог састава Европске комисије, који је пре два дана званично преузео дужност, остало је још једно значајно дешавање –..