У Клубу „Перо” Националног дворца културе промовисан је други том једне запажене књиге – „Мистерија бугарског живописа”. Насловљен је „Света историја и историја”. Појављује се у издању „Инле”-а, издавачке куће која је одштампала и први том – „Досећи Бога”. Аутори издања судр Веселина Вачкова, стручњак за античку и средњовековну историју и културу, предавач на Националној ликовној академији и у Гимназији за изучавање древних језика и култура и издавач Маријана Шабаркова-Петрова. Из пера госпође Шабаркове је и књига „Више од 100 значајних манастира у Бугарској”, као и преводи историјских монографија са француског на бугарски и обрнуто. Идеја о овој књизи појавила се након дугогодишњих истраживања, коjа су две даме засебно остварилe у Бугарској и многим другим земљама.
Веселина Вачкова представља други том издања: „Циљ другог тома је да представи „дијалекте” црквеног сликарства који су сепојавили током времена. О чему је реч? На почетку живопис прати принцип „слике су Библија неписменима”. Зато је на почетку сликано све: сцене из Старог завета, Новог Завета и тако је то било све доХIIстолећа. Касније долази до великог удаљавања Истока и Запада у начину исликавања цркаваиз простог разлога што Исток и посебно после иконоборачке кризе категорично је одбијао да приказује призоре из Старог завета.” /иконоборство је верско-политички покрет против икона, фрески, кипова, реликвија и других визуелних представа и верских објеката у оквиру хришћанства у VІІІ и ІХ веку, против идолопоклоничког клањања иконама и реликвијама као и против њихове претеране комерцијализације/.”
Посебна пажња је поклоњена двема темама – наставља Веселина Вачкова. Прва је начин интерпретације историје хришћанских заједница у црквеном сликарству. Рецимо какво су место на муралима нашли црквени сабори.
„Васељенски сабори су били најзначајнији црквени догађај све до843. године /када је иконоборство анатемисано као јерес/, зато што су се на њима тражили и налазили проблеми богословске, догматске и канонске природе. Дотле је постојао само Симбол вере који представља кратко и сажето исповедање хришћанске вере и не даје одговоре на бројна питања верника. Друга тема је однос према ктиторима и владарима. Велика разлика између Истока и Запада је то што се код нас световна историја не уклапа у контекст религиозне историје. Увек се држи дистанца између световних и религиозних догађаја. Није се смело да у приказу рецимо Рождества Христовог присуствује и ктитор. Ктитор може бити насликан на засебном паноу. А то је тако јер се зазире од обожавања власти. Власт увек остаје у другом плану. У овом тому обрађујем и тему о црквеним сликама у којима се огледају богумилска веровања. У питању су неприкривене богумилске доктрине које је званична црква прилагодила својим канонима.”
Први том „Мистерије бугарског живописа” издат је пре две године. Он је посвећен сижеима из Новог завета и начину на који су они приказани у бугарској иконографији. У другом тому који је недавно објављен, представљена је анализа сижеа из Старог завета. Зашто смо овај том насловиле „Света историја и историја”? „Зато што је с једне стране представљена света историја Библије, а с друге истражујемо начин на који је световна историја Бугарске приказана на муралима и иконама” – истиче Маријана Шабаркова-Петрова.
„Шта је у овој књизи јединствено? Као прво она је дело две ауторке. Мени је била велика част и задовољство да сарађујем са таквом познатом медијевисткињом.Јединственост издања је и у томе што се оно темељи на огромној архивској грађи коју сам прикупљала у току 20 година за време мојих обилазака по манастирима и црквама. Располажем обимном информацијом и са пуно фотографија које осликавају тему. Занимљив је приступ – у упоредном плану анализирамо бугарско зидно сликарство и фрескопис неких других земаља. У погледу садржине бугарске зидне слике су понекад интересантније од западног иконописа.Поред тога акцентујемо и на то што у нашим фрескама често можемо да откријемо аутентичан допринос домаћих сликара који се ослањају на дугу традицију и дубоке корене бугарског живописа.”
Фотографије: лична архива
У митроплитској катедрали Свете Недеље у Софији архијереји БПЦ су служили заупокојену Свету литургију игуману светогорског манастира Зограф, Високопреподобном схиархимандриту Амвросију, који је након краће болести 27. јануара 2025. године уснуо у..
Археолошка ископавања у кварту Калето, у граду Лом на обали Дунава, открила су остатке римских одбрамбених утврђења која датирају из I века нове ере. Тим предвођен гл. ас. др Владиславом Живковим из Националног археолошког института са музејем при..
Ове године обележава се петнаест година од проналаска моштију Светог Јована Крститеља током археолошких ископавања на созополском острву, која је водио тим археолога предвођен проф. др Казимиром Попконстантиновим. Аутентичност овог открића, пронађеног..
Сваке године се 10. фебруар – празник Светог свештеномученика Харалампија, посебно свечано обележава у граду Шабли, у најсевернијем делу наше..