21. априла /четвртак/ у Народном собрању је почела расправа у појединостима о Предлогу закона о изменама и допунама Изборног законика. Два и по сата посланици су расправљали само о једној од предложених измена – о увођењу обавезног гласања на изборима. Ова измена усвојена је са 109 гласова „за“, 74 – „против“ и 10 „уздржаних“. Посланици Бугарске социјалистичке партије и Покрета за права и слободе су се изјаснили против ове измене, али је она ипак усвојена захваљујући гласовима посланика партије ГЕРБ, Патриотског фронта и партије АБВ. Занимљиво је било гласање коалиционих партнера ГЕРБ-а из Реформаторског блока. Двојица посланика гласали су „за“, 13 је било „против“, а петорица су гласали „уздржано“. Гласање 13 посланика „против“ измене је објашњено тиме да је приморавање грађана да гласају супротно демократским принципима. Са своје стране из Бугарске социјалистичке партије и Покрета за права и слободе су дотични текст директно прогласили противуставним јер Устав каже да је гласање право, а не обавеза. Из тог разлога су из Покрета за права и слободе изјавили да ће се у вези са овим текстом обратити Уставном суду иако се у дефиницији користи израз „обавезно гласање као грађанска дужност“.
Занимљиво је било и гласање о још две измене Изборног законика – о образовању самосталне изборне јединице за изборе у иностранству и о одржавању референдума истовремено са изборима. У оба случаја из партије ГЕРБ су се одрекли својих претходних одлука и гласали су „против“. Само пре неколико година парламентарна већина је донела одлуку о изборима „2 у 1“. После усвајања ове измене референдум који је иницирао шоумен Слави Трифонов требало би да се одржи у јулу или августу, а не заједно са председничким изборима ове јесени. Питања о којима ће се грађани изјаснити на том референдуму везана су за обавезно гласање, двоструко смањење броја народних посланика, смањење државне субвенције политичким партијама и већински избор у два круга директора обласних дирекција и рејонских управа МУП.
Гласање је приредило још једно изненађење - о трећем предлогу измена посланици партије ГЕРБ су гласали против, а у ствари текст који се односи на образовање самосталне изборне јединице за изборе у иностранству предложили су они лично. Тиме су подржали Покрет за права и слободе и Бугарску социјалистичку партију и заједно са Патриотским фронтом, партијом АБВ, партијом "Атака" и Бугарским демократским центром су одбацили измену коју је раније Парламентарни одбор за правна питања освојио. То значи да као и до сада Бугари у иностранству ће моћи да гласају само за партијску листу, али неће имати право на преференцијално гласање за неког кандидата на листи – право које бирачи у Бугарској имају.
Најимпозантнији резултат одржаног гласања у политичком погледу јесте створена напетост у редовима владајуће коалиције између партије ГЕРБ и Реформаторског блока који је у овом случају био јединствен као никада до сада.
Превод: Албена Џерманова
Након два круга гласања, новоизабрано Народно собрање није успело да изабере председника. Ниједан од предложених кандидата – Наталија Киселова, Николета Кузманова, Петар Петров, Раја Назарјан и Андреј Цеков – није освојио потребну већину гласова...
Прву седницу 51. сазива Народног собрања отворио је најстарији посланик у њему – Силви Кирилов из партије „Постоји такав народ“ . „У бугарском друштву наметнуте су многе линије поделе. То је проблем за друштво који треба да реши управо Народно..
Атина упозорила Раму: Поштовање права грчке мањине услов за приступање Албаније ЕУ Грчка је упозорила албанског премијера Едија Раму да ће поштовање права грчке мањине у Албанији остати изричит услов за приступање Тиране Европској унији...
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања...
Атина ће модернизовати грчку војску до 2030. године Министар одбране Грчке, Никос Дендијас, изнео је пред Парламентом свеобухватан план..