Велика џез и поп певачица Камелија Тодорова обрадоваће љубитеље  музике концертом „Ноћи у белом сатену“, који ће се одржати у сали број 1 Националног дворца културе (НДК) 18. маја. Свираће Софијска филхармонија, Национални филхармонијски хор „Светослав Обретенов“ под диригентском управом Славила Димитрова и Брас асоциација „Комбо“, а наступиће и вокална група New Camellettes.

За слушаоце Радија Бугарска она је изнела чиме је одушевљава пројекат „Ноћи у белом сатену”:

„Оно што највише одликује овај мој концерт од осталих је што наступам са толико великим саставом премда изводим бугарски романтичарски репертоариз 80. и 90. година  као и неке стране композиције које нису у џез стилу, али присуствују Old Blues и Rock као и композиција „Ноћи у белом сатену” – једном речју потрудила сам се да програм буде шаролик и ствара угодно расположење. Од 2003. када сам обележила 25 година стваралачке активности нисам наступала на сцени НДК и зато сам снажно узбуђена.“

Како се осећа Камелија Тодорова као предавач и чему учи студенте на Новом бугарском универзитету где предаје вокално мајсторство: Волим ову професију и радосна сам што ми је Господ подарио таленат да добро процењујем квалитет гласова. Студенте учим да буду пре свега стрпљиви јер ова професија то захтева. Онај ко нема живце требало би да одустане док је време зато што певање није лак посао. Иначе на сцени ја причам о себи. О ономе што ме пали и испуњава, што ме растужује и узнемирава. То је ретроспектива песама, али уједно и мојих емоција.“ 

О недавно преминулом бугарском композитору Александру Брзицову који је аутор неких од култних песама Камелије Тодорове још на почетку њене каријере као и о напорном раду током свих тих година певачица каже: 

„Он ми пуно недостаје и зато ћу концерт посветити њему тако што ћу отпевати скоро све његове песме које су на мом репертоару. За мене је то велики губитак, јер ми је он пуно значио – и као стваралац, и као пријатељ. …Чини ми се чак да му није било одато довољно признање за све што је урадио за развој бугарске музике.“ Како се сналази Камелија Тодорова са животним тешкоћама: „шта да вам кажем, овим тешким годинама као да никад није крај. Иначе се све може постићи са пуно рада и… главу горе! нема нам другог спаса. Рад заокупља пажњу и удаљава човека од његових страхова и проблема, држи нас у кондицији. Могу рећи да осећам сатисфакцију иако нисам реализовала велики број својих пројеката. Ја сам сањалица па верујем да ће ствари ипак кренути на боље.”