„Након неколико година пада туристички сектор Бугарске је забележио добар почетак године“, изјавио је у интервјуу за Радио Бугарска председник Бугарске асоцијације хотелијера и угоститеља Благој Рагин. То је углавном резултат промењене међународне ситуације, имајући у виду односе између Русије и Турске, нападе у Турској итд. Стручњаци туристичке индустрије очекују да ће Бугарска искористити чињеницу да је већина руских туриста преусмерила своја путовања са Египта на друге дестинације. Према подацима овог сектора, број туриста из Турске је повећан за преко 30%, а број туриста из Македоније, Грчке, Србије и Румуније је и ове године традиционално висок. „Поред тога, повећан је и број бугарских грађана који су се определили за одмор у нашој земљи и тако се њихов новац улио у домаћу економију“, рекао је Благој Рагин и наставио:
„Најдинамичније се развија СПА туризам који је последњих десет година доживео прави препород. Поред традиционалних одредишта као што су Велинград, Сандански, Хисарја и Поморије, све популарнија постају и СПА одмаралишта каква су Девин, Ћустендил и Вршец. Зато смо поставили захтев да у буџету за 2017. годину буде предвиђено да 1% годишњег промета у туристичкој грани одлази на промоцију земље у иностранству јер, према нашим међународним партнерима, наша највећа слабост је рекламирање и негативна порука коју шаљемо свету. Надамо се да ће убудуће превладати позитивизам и оптимизам. Ја сам оптимиста да ћемо наћи заједнички језик са Одбором за буџет парламента, Министарством финансија, председником владе и министром туризма и најважније, са општинама са којима одржавамо веома добре односе.“
После серије терористичких напада у Турској, већина Бугара који су се традиционално одмарали тамо, одлучили су се за одмор у Грчкој или посветили уживању у домаћим спа хотелима.
„У бугарским црноморским одмаралиштима многи хотелијери већ нуде у својим комплексима СПА услуге и намеравају не само да продуже туристичку сезону, већ и да је учине целогодишњом као што је она у одмаралиштима Албена и Сунчев брег и градовима Варни и Поморију. Зимски центри су такође почели да развијају рекреативни туризам како би радили током целе године. Добро је да се већина њих налази у близини минералних извора, а комбинацијом чари планине, чистог ваздуха и минералне воде наша земља нуди јединствену туристичку услугу.“
Домаћи хотелијери морају да убеде авио-превознике да успоставе више нискобуџетних летова до Бугарске да би се омогућило продужење летње туристичке сезоне, сматра Благој Рагин. Друга њихова идеја у циљу привлачења већег броја страних туриста везана је за понуду попуста на одређене врсте услуга и садржаја попут спа услуга, атракција и туристичких шетњи. „Материјална туристичка база је веома добра, али нам не полази за руком да задржимо кадрове у земљи због ниских плата у туристичком сектору“, рекао је Благој Рагин и додао:
„Ми оспособљавамо кадрове у Бугарској, а онда они одлазе у иностранство у потрази за бољом зарадом. Наш проблем је проналажење квалификованог особља. Са Министарством образовања и парламентарним Одбором за образовање и науку радимо на обуци и преквалификацији кадрова, као и на томе да се у ту сврху користе средства из европских фондова. Инсистирамо да се припадницима бугарске дијаспоре у Украјини и Молдавији са којом најбоље сарађујемо, издају радне дозволе са роком важења од најмање 5-6 месеци како би се укључили у активну туристичку сезону.“
Превела: Марина Бекријева
У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..
Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..
У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..