Музичким стазама познати бугарски народни певач је кренуо још у свом детињству, када је живео у свом родном селу Селиминову, у околини града Сливена. Рођен је у породици у којој се увек певало и свирало. Никада није заборавио речи своје мајке: „Чак и када пролазите кроз велике јаде, закитите се цветом, певајте и ничег се не бојте. Туга бежи од песме”. Касније када је Јовчо Караиванов стекао искуство и знања он је рекао: „Певач мора да донесе песму на свој начин. Мени су текст, мелодија и глас подједнако важни. Битно ми је да текст буде оригиналан, али и мелодија мора бити лепа. Лепа мелодија ме може импресионирати, али ако ми се текст не допадне, не бих отпевао песму.” Није случајно то што је публика од њега често пута тражила не да отпева него да "исприча песму".
Неко време Јовчо Караиванов је радио као уредник БНР – био је задужен за "чистоћу дијалеката песама" које ће се снимати на радију. У свом раду често је тражио мишљење фолклориста Бугарске академије наука, занимао се за историју народних песама. У том правцу је завет који је он оставио својим ученицима којима је предавао на Националној школи фолклорних уметности „Филип Кутев“ у граду Котелу, а такође и својим следбеницима – извођачима народних песама из Тракијског краја – Красимиру Станеву, Даниславу Кехајову, Бинки Добревој итд. Јовчо Караиванов је снимио преко 250 песама из тог краја које се сматрају фолклорним обрасцима.
Иако правник по образовању, Јовчо Караиванов се у потпуности посветио тракијској народној песми коју је претворио у мисију свог живота. Професори са универзитета су у њему видели успешног будућег адвоката и прекоравали га због љубави према музици. Међутим, народни певач је веровао да је музика његов животни позив.
Јовчо Караиванов је од оних народних певача који показују интересовање за различите музичке жанрове и уметности. Волео је оперу, позориште, књижевност. За њега је акад. Николај Кауфман рекао: „Јовчо Караиванов је срећна појава у нашем музичком животу и једно од највећих достигнућа бугарске певачке школе!”
Превод: Албена Џерманова
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...
Омладински центар „Захари Стојанов“ у Добричу организује фолклорни сусрет припадника различитих заједница поводом Међународног дана толеранције, који се обележава 16. новембра. Циљ овог догађаја, који ће се одржати од 15. до 17. новембра, јесте да..
Међународни фолклорни фестивал „Море ритмова“ у црноморском граду Балчику почиње данас и трајаће до 23. септембра. Учешће у фестивалу узеће преко 1.200 извођача који ће се такмичити у различитим категоријама као што су фолклорна друштва, народно певање,..
Ведро
Облачно
Променљиво облачно