Након извесног затишја на унутарполитичком фронту у Бугарској нека померања слојева током последњих недеља наводе на мисао да можемо очекивати промене политичког пејзажа. Владајућа коалиција је изгубила једног партнера, а основне странке као што су Бугарска социјалистичка партија (БСП) и Покрет за права и слободе, имају нове председнике. С друге стране, изненађујући соло наступи Демократа за снажну Бугарску неочекивано рано су дали очекивани одговор - председник Росен Плевнелијев се неће кандидовати за други мандат. До чега може довести све то? На ову тему предлажемо вам интервју са Неном Димовим са Института за десничарску политику који је објавио анализу политичке ситуације у нашој земљи.

И, ако ћемо поштено, након промена 1989. године политички пејзаж Бугарске још увек није идеолошки чист. Левичарска Бугарска социјалистичка партија (БСП), наследник бивше БКП, својим законодавним иницијативама је често пута улазила у улогу десничарске формације. А после расцепа антикомунистичког Савеза демократских снага, конзервативне странке у земљи се и даље више боре да се позиционирају у политичком центру него да бране десничарске идеје. Либерална партија Покрет за права и слободе је у ствари практично етничка формација која се такође расцепила, а однедавно има и директног конкурента за гласове свог чврстог бирачког тела – странку Демократи за одговорност, слободу и толеранцију (ДОСТ). До расцепа је дошло и у редовима социјалиста, након што је бивши председник Георги Прванов основао своју формацију АБВ. А о њој је још увек тешко рећи да ли је као алтернатива социјалистима у ствари социјалдемократска формација или једноставно лидерска партија.

Исто тако "шарен" је и актуелни бугарски парламент који је изабрао ништа мање компликовану и „шарену“ владу на челу са премијером Бојком Борисовим. Он је тренутно лидер једине стабилне партије у Бугарској, мада и у све нестабилнијој ситуацији. Међутим, ни његова странка ГЕРБ није идеолошки чиста, али разлог тога су пре свега честа одступања Борисова под притиском политичких околности ради опстанка владе.

У овом контексту један од основних закључака анализе Института за десничарску политику везан је за очекивано обнављање биполарног модела у Бугарској. У томе Нено Димов види шансу за идеолошку чистоту:

„Надамо се да је то тренутно могуће, пошто је странка АБВ напустила владајућу коалицију. То је пре свега позитивно јер је један од главних проблема Бугарске био управо распад биполарног модела 2001. године. Његовим обнављањем ће се вратити политичка алтернатива и могућност избора између различитих политика, што нам свакако недостаје последњих 15 година. Све развијене демократије имају развијени биполарни модел. Поред тога, тај модел омогућава јасно изражене већине на идејној основи.“

Влада, ова сложена конструкција коју практично чини 8 партија, годину дана након ступања на власт добила је прву битку - локалне изборе одржане прошле јесени. А ове јесени предстоје председнички избори који ће, иако су овлашћења председника Бугарске ограничена претежно на представничке функције, бити следећи, својеврсни тест за владајућу гарнитуру. А парламентарна подршка владајућим снагама се постепено смањује. Према анализи Института за десничарску политику, може се очекивати консолидација десничарских партија, али само у случају ако до тога дође и у левом политичком спектру. БСП однедавно има новог председника, Корнелију Нинову која је већ најавила отварање партије према другим малим левичарским странкама.

„За њу је од кључног значаја да кандидат за председника уђе у други круг избора, каже Нено Димов. – Како ће се то постићи, да ли ће се тражити шира подршка јесте питање политичке зрелости. Начин на који тренутно разговарају БСП и АБВ, не даје добре изгледе за могућност да левица има заједничког кандидата.“

Према Нену Димову, овог пута Покрет за права и слободе неће играти одлучујућу улогу у исходу председничких избора зависно од тога чијег ће кандидата подржати, него ће за ову партију они пре свега бити тест у њеној борби за утицај међу турском мањином у Бугарској, након што је бивши председник Покрета за права и слободе Љутви Местан основао своју странку. Бугарску социјалистичку партију и Покрет за права и слободе који су данас у опозицији, грађани још увек повезују са антивладиним протестима пре 3 године. Тада се на политичкој сцени није појавио нови политички субјекат који би се надоградио. Уместо тога, сведоци смо новог ројења партија.

„Овај грађански протест је имао две димензије, наставља Нено Димов. С једне стране, то је била чисто морална димензија протеста против управљања владе БСП и Покрета за права и слободе и начина на који је желела да прогура одређене личности, а посебно посланика Покрета за права и слободе Дељана Пеевског. С друге стране, дубља димензија протеста везана је за тренд који се развија не само у Бугарској, а који доводи до нове политичке поделе између конзервативног и либералног. Још увек постоји веома озбиљан јаз између конзервативаца и социјалиста, али социјализам губи своје идеолошке позиције и уместо њега долази либерализам који се враћа у леви спектар. У корену протеста било је управо то. Одвијаће се еволутивни процес који је увек спор, а ми желимо да се ствари брже дешавају. Али, еволуцији је потребно времена.“

Превела: Марина Бекријева