Родна кућа Васила Левског, идеолога и организатора бугарског националног покрета у 19. веку, један је од најпосећенијих у прошлости и данас меморијалних музеја код нас. Дом револуционара и Апостола бугарске слободе у граду Карлову представља скромну зграду у стилу карактеристичном за рани Препород. Кућа има спаваћу собу, дневни боравак, оставу, радионицу и бојаџиницу. Напуштена кућа се у годинама после ослобођења Бугарске од Османлија почела распадати. 1933. године је зграда реновирана да би 1937. године отворила своја врата за посетиоце. Дуги низ година прикупљане су личне ствари, документи, фотографије и све што је везано за породицу, живот и дело Васила Левског, његових сабораца из Карлова и других делова земље. Овде се могу видети скоро сва научна и биографска истраживања, а исто тако и књижевна дела посвећена Апостолу, слике, документи и фотографије. Добар део материјала поклонили су мештани. Калдрмасто двориште куће обновљено је у свом аутентичном облику, а ту су и стара чесма са које можете да наточите бистру старопланинску воду, лепа башта и високи камени зидови.
Меморијални музеј Васила Левског у граду Карлову уврштен је на листу 100 националних туристичких објеката, а последњих година га посећује око 30 хиљада људи годишње. Водичи ће вам прво испричати о историји куће, како су је дигли из пепела, те претворили у својеврсну светињу за сваког Бугарина. „Већ годинама се спекулише о прошлости куће,“ каже Дора Чаушева, главни кустос музеја и додаје:
„Једна од најраспрострањенијих верзија је да је кућа намерно спаљена и уништена. Наравно, то су неистините тврдње. Чланови породице Левског су по сопственој вољи напустили родну кућу. А наиме, Левски је прерано завршио свој животни пут. Његова браћа Христо и Петар су отишли из родног града поделивши судбину бугарских емиграната. Пошто је остала сама, мајка Васила Левског Гина Кунчова је у дубокој старости отишла код ћерке.
Сасвим разумљиво је да је овако запуштена и занемарена кућа пропала за само неколико година. То се догодило у првим годинама после ослобођења од Турака. Када се најмлађи брат Петар вратио у Карлово затекао је родну кућу у руинираном стању. Тек 1933. године мештани су успели да аутентично реконструишу кућу Левског.
У обнови куће су својим донацијама помогли Бугари из свих делова земље. Карловци су за консултанта током радова на реконструкцији позвали историчара Димитра Страшимирова. У граду је формиран и специјалан комитет који је био задужен за обнову зграде. Помогао је и локални гарнизон, а исто тако и многи потомци револуционара и родољупци. Испред куће је постављен споменик мајци Апостола која као да дочекује госте у својој кући.
Скулптуру је 1973. године направио проф. Иван Мандов. Посетиоцима су посебно занимљива бројна уметничка дела изложена у музеју. Бугарски сликари различитих генерација су на свој начин интерпретирали његов лик,“ рекла је на крају нашег разговора гђа Дора Чаушева.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БГНЕССнежанка је врх у Родопима који је назив добио по снежној одећи у коју је одевен од новембра до маја. Врх Снежанка удаљен је 15-ак километара од града Смољана, а висина му је 1.926 метара што га чини највишим врхом у околини зимског центра Пампорова,..
Велѝки Пресла̀в је друга престоница Првог бугарског царства после Плиске. Након 893. године, када је званично проглашен престоницом Бугарске, он је постао и средиште прве бугарске књижевне школе. Она се развија као важан књижевни и културни центар..
Перник је познат као „Град рудара“, јер се управо захваљујући њима развија и претвара у значајно индустријско средиште југозападне Бугарске. Овде се налази и једини у земљи и на Балкану Музеј рударства. Идеја о његовом отварању родила се 1986. г. после..