Од укупно 264 самосталне општине у Бугарској њих 156, или 60 посто општина, тоне у дугове. Свака од њих има буџет за приходе и расходе, али обично троши више него што добија. Највећи део прихода локалних самоуправа чине државне субвенције, локални порези и накнаде, али финансије општина фактички зависе углавном од државе и фондова ЕУ, а на последњем месту су одлуке локалних самоуправа.
И пошто онај ко плаћа музику, тај и наручује песме, већ дуго се шушка да код нас свака партија која дође на власт приоритетно финансира општине на челу којих су њени представници. Ове гласине остављају посебно јак утисак уочи избора, какав је случај са Бугарском. Истина је да је у последњем буџетском периоду Европске уније из средстава европских фондова финансирана реализација многих инвестиција у малим бугарским градовима и селима, што је умногоме допринело побољшању животних услова. Али друга неоспорива чињеница је да је у низу подручја у централном и западном делу северне Бугарске ситуација била и остала трагична. Број становника се у провинцији, у целини гледано, смањује, а главни разлог смањења и миграције становника у градско подручје су лоши услови живота. Финансијски проблеми бугарских општина су толико озбиљне, а оне су толико неспособне да измирују своје обавезе да је централна власт била приморана да предузме конкретне законодавне мере подршке најсиромашнијим општинама. Тим мерама је предвиђено да се под одређеним околностима и у случају одобрених програма за финансијски опоравак мањим местима, која су запала у инсолвентност, Министарство финансија одобрава бескаматне кредите. Скоро 40 општина које су у најтежем финансијском стању у најскорије време ће искористити ту прилику.
У целини гледано, општински дугови и гаранције достигли су преко 600 милиона евра, 75 посто укупног дуга припада 20 општина, док Софијској општини припада 45 посто укупног износа дуга.
Према експертима, европске субвенције нису решење за финансијске проблеме насељених места у земљи, решење је у инвестицијама које генеришу приходе и нова радна места. Стога и локалне самоуправе треба да стварају услове за привлачење инвеститора. За сада се ретки сналазе с тим задатком, а бугарске општине су и даље сиромашне, задужене и зависне од Софије.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Светски дан радија – 13. фебруар, ове године је посвећен климатским променама. Овај избор није случајан – према Париском споразуму, 2025. година означава прекретницу у борби против климатских промена, ако човечанство жели да испуни дугорочни циљ и..
Бугарска остаје међу земљама са високим нивоом корупције у јавном сектору, показује Индекс перцепције корупције за 2024. годину, који је објавила НВО Транспаренси интернешнал. Са 43 бода, Бугарска се налази 76. месту од укупно 180 земаља и..
Поводом предстојећег Националног празника – 3. марта и 147 година од ослобођења Бугарске од османске власти, Регионална библиотека „Георги Сава Раковски“ у граду Јамболу спроводи кампању „Читајмо о Бугарској“. Иницијатива је намењена читаоцима узраста од 8..
Захваљујући европској иницијативи DiscoverEU, 558 осамнаестогодишњака добило је путне пропуснице за бесплатно путовање возом по Европи, током којег ће..
На бугарској антарктичкој бази „Св. Климент Охридски“ постављена је специјализована мерна опрема која ће у периоду од два месеца прикупљати драгоцене..
Месне покладе 2025. године памтиће се као велики празник БПЦ и бугарске заједнице у Великој Британији. Освештан је православни храм Светог Јована Рилског,..